Koliko često treba obavljati veliku nuždu? Odgovor bi mogao da vas iznenadi
Svi mi idemo u WC, ali ispostavilo se da to nije nešto što mora da se radi svaki dan. Svakodnevno vršenje nužde je mit, rekao je gastroenterolog Folasade Mej za CNN.
„Ponekad moram da podsetim pacijente da ne postoji fiksni ili normalan broj pražnjenja creva“, kaže ona.
Dr. Majkl Kamileri smatra da ova ideja potiče iz viktorijanskog doba, kada se govorilo da nas svakodnevna stolica čini zdravijima.
„Nije neophodno. Neki idu u toalet deset puta dnevno, a neki tri puta nedeljno. Sve u tom rasponu se smatra normalnim“, tvrdi dr Mej.
Kada govorimo o pražnjenju creva kao meri zdravlja, učestalost nije jedini važan faktor. Ishrana, hidratacija, stres, godine, neki lekovi i društvene okolnosti utiču na to koliko često treba da imamo pražnjenje creva.
Na šta treba obratiti pažnju?
„Oblik, izgled ili konzistencija stolice su zapravo mnogo bolji kriterijumi od učestalosti creva“, primećuje dr Kamileri.
Medicinski stručnjaci procenjuju kvalitet stolice pomoću Bristol tabele stolice, koja klasifikuje stolicu u sedam grupa. Najzdravije stolice su one sa brojem tri i četiri, koje se opisuju kao „glatka, meka stolica u obliku kobasica ili zmija“.
Ako se preterano naprežete kada pokušavate da izvršite nuždu ili se osećate kao da niste potpuno ispraznili creva, možda ćete morati da napravite promene da biste imali zdraviji kvalitet stolice, kažu stručnjaci. Držanje nogu podignutih dok sedite na toaletu može pomoći u tome.
„Na taj način podižete kolena iznad kukova, opuštajući mišiće karličnog dna koji podržavaju creva i omogućavaju da stolica lakše prolazi“, kaže gastroenterolog Triša Pasriča.
„Kroz istoriju smo vršili nuždu čučeći, a danas pokušavamo da to uradimo držeći noge pod uglom od 90 stepeni. To zapravo stvara probleme“, dodala je ona.
Kako raditi na zdravlju digestivnog sistema?
Da bi naša creva bila zdrava, najvažnije je da mudro biramo hranu i piće koje konzumiramo. Dobijanje dovoljno vlakana iz povrća, voća, celih žitarica i orašastih plodova može sprečiti zatvor. Ukupan unos vlakana treba da bude najmanje 25 grama dnevno, prema Američkoj administraciji za hranu i lekove.
Neka istraživanja su otkrila da kivi i suve šljive mogu biti posebno korisni za ublažavanje zatvora, ali nemojte jesti previše vlakana jer se to dovodi u vezu sa nadimanjem ili tečnom stolicom, upozoravaju gastroenterolozi.
Hidratacija je takođe važna jer omekšava stolicu. Prema dr Kamileriju, kafa ili napici sa kofeinom mogu da stimulišu kontrakcije debelog creva i tako podstaknu pražnjenje. S druge strane, ishrana bogata mastima može usporiti vaš probavni sistem.
Kretanje je takođe važno, ali koliko brzo ili sporo se hrana kreće kroz digestivni trakt može zavisiti i od genetike.
„Medicinska stanja kao što su hipotireoza, sindrom iritabilnog creva ili ulcerozni kolitis mogu uticati na regularnost, kao i određeni lekovi kao što su opioidi i antidepresivi. Porođaj ili povećanje telesne težine ili gubitak težine takođe mogu izazvati disfunkciju karličnog dna, što otežava mokrenje“, kaže dr Mej, kako prenosi Index.
Ako smo pod stresom, hormoni i promene u nervnom sistemu mogu da spreče pomeranje stolice ka rektumu, što rezultira zatvorom. Neki ljudi doživljavaju drugu krajnost – dijareju – kada su pod stresom. Nekima je problem neprijatnost vršenja nužde u blizini drugih, pa izbegavaju da koriste toalet u školi ili na poslu.
Ne odlažite – pravi trenutak za veliku nuždu je kada osetite nagon“, zaključili su lekari.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.