Ima li Srbija koristi od Turskog toka?

Rusija i Turska potpisale su pre dva dana u Istanbulu sporazum o izgradnji gasovoda „Turski tok” kojim bi gas iz Rusije po dnu Crnog mora trebalo da stiže do Turke, a kasnije i do Evrope. On zaobilazi Ukrajinu, preko koje Rusija planira da 2019. obustavi dalju isporuku gasa.

Foto: Beta

Foto: Beta

Na Svetskom energetskom kongresu, na kome je sporazum i potpisan, Vladimir Putin, predsednik Rusije, rekao je da su obezbeđivali energiju za EU prethodnih 50 godina. „Sada radimo na drugom projektu. Razgovaramo o ’Turskom toku’ s Redžepom Taipom Erdoganom i drugim našim partnerima.”

Dokument za sada predviđa izgradnju jednog od dva kraka gasovoda ispod Crnog mora od Rusije do Turske. Drugi krak bi podrazumevao kopnenu tranzitnu liniju do granice Turske sa njenim susednim zemljama.

– Potpisivanjem ovog važnog dokumenta stvoren je pravni osnov za projekat „Turski tok” koji će povećati sigurnost snabdevanja gasom u Turskoj, kao i u južnoj i jugoistočnoj Evropi – izjavio je predsednik Upravnog odbora „Gasproma” Aleksej Miler.

„Gasprom” i turski „Botas” potpisali su u decembru 2014. memorandum o razumevanju za izgradnju „Turskog toka”. Predviđeno je da gasovod bude dug 660 kilometara i da ide duž bivše rute „Južnog toka” i 250 kilometara novom rutom, prema evropskom delu Turske.

Očekuje se da će isporuke gasa preko prve linije „Turskog toka” (kapaciteta 15,75 milijardi kubika) biti u potpunosti usmerene na tursko tržište.

Turska strana je u septembru 2016. izdala nekoliko dozvola za projekat, uključujući i prvu dozvolu za izgradnju pomorskog dela i dozvolu za istraživanje za ne kopneni deo dva kraka gasovoda u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni i njenim teritorijalnim vodama.

Šta novi, „Turski tok” znači za Srbiju?

Da li će se naša zemlja naći u toj priči ne zavisi samo od dobre volje Rusije i Turske, već od Evropske unije, koja treba da odluči da li će prihvatiti taj projekat.

Milan Zdravković, pomoćnik generalnog direktora za ekonomiku u „Srbijagasu”, objasnio je juče da dokument potpisan pre dva dana u Istanbulu, obezbeđuje gas samo Turskoj.

– Potpisani sporazum za gradnju prve linije gasovoda predviđa 90 odsto isporuke gasa isključivo Turskoj. Nastavak gradnje i druge linije, zavisiće, kako se čulo, i od cene gasa, tako da u ovom trenutku Srbija ne može da računa na isporuke ruskog gasa „Turskim tokom” – objasnio je Zdravković.

Da bi Srbija mogla da koristi ovaj gas, potrebna je gasna konekcija između Grčke i Bugarske i Bugarske i Srbije, za koju ovih dana treba da bude doneta odluka o sufinansiranju iz evropskih fondova, kaže on.

Bugarska je, objašnjava, već dobila novac za gradnju svog dela gasovoda, dok Srbija još čeka.

– Problem je što u slučaju konekcije Grčka–Bugarska posao ne može da bude gotov pre kraja 2019., ili početkom 2020., što je godinu dana nakon što Rusija ukine isporuke gasa preko Ukrajine. U tom slučaju, dovodi se u pitanje snabdevanje gasom svih zemalja regiona i zapadnog Balkana, pa i Srbije – kaže Zdravković.

Kao jedinu i sigurnu alternativu, on navodi proširenje kapaciteta podzemnog skladišta „Banatski Dvor” sa sadašnjih 450 na milijardu kubika gasa godišnje, što bi u velikoj meri osiguralo snabdevanje gasom, pogotovo posle 2019. godine.

Upitan da li bi proširenje, odnosno druga faza izgradnje „Banatskog Dvora” mogla uskoro da počne, Zdravković kaže, da se na to ozbiljno računa i da se ovih dana priprema tehnička analiza za novi kapacitet skladišta gasa.

Kao mogućnost za sigurno snabdevanje gasom sve više se razmišlja i o izgradnji novog gasnog skladišta „Tilva”, gde bi se skladištilo još oko milijardu kubika gasa. U igri je i skladište „Novi Itebej” za koji tehnička struka sagledava realne kapacitete.

Autor: J. Petrović-Stojanović, Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar