Kako do uspešnih banja?

Banje u Srbiji imaju veliki privredni potencijal, ali su do sada više korištene za lečenje teško bolesnih pacijenata o trošku RFZO, a manje u turističke i privredne svrhe.

Foto: Beta

Foto: Beta

Mediji su ranije procenjivali da su ukupni prihodi srpskih banja 40 miliona evra godišnje, a da bi nakon njihove privatizacije prihodi skočili na 100 miliona evra godišnje.

Te procene nisu zvanični podaci, ali nisu ni bez osnoca, imajući u vidu podatak da austrijske banje prave veću neto dobit nego celokupna privreda Srbije.

Slovenija i Hrvatska su svoje banje „unapredile“ u spa centre, i takođe obezbedile veći prihod nego ranije.

Kad je reč o srpskim banjama, pre svega lečilištima, primer kako to funkcioniše je banja Rusanda u Melencima, koja ima 300 postelja za lečenje najtežih neuroloških i koštano- mišićnih oboljenja, gde pacijenti dolaze o trošku RFZO, a kapaciteti su tokom godine iskorišteni oko 60 odsto.

Dozvolu da se bave turizmom od nadležnih ministarstava dobili su tek ove godine i za te namene adaptirali 36 soba sa 87 postelja, i ti turistički kapaciteti su tokom sezone bili maksimalno popunjeni.

„Banjski potencijali u Srbiji nisu dovoljno iskorišteni. Mi imamo 300 postelja u planu mreže koje skoro nikada nisu potpuno popunjeni. Popunjenost je oko 60 odsto, a slična je situacija i u drugim banjama, a ima i banja koje potpuno propadaju“, kaže direktorka Rusande Nada Naumović.

Ona je dodaje da je rešenje za banje, poput Rusande, javno -privatno partnerstvo, jer bi se ulaganjem privatnog kapitala unapredilo funkcionisanje zdravstvenog i preventivnog dela rehabilitacije, a privatni partneri dobili „finansijsku satisfakciju“.

Ona kaže da treba razvijati velnes program namenjen turistima, ali nikako ne treba zanemariti zdravstveni deo ponude, jer su se, kako kaže, i Slovenci pokajali što su otišli samo u pravcu velnesa, a zanemarili lečenje i rehabilitaciju te sada oživljavaju i taj segment.

„Nama dolaze ljudi iz Slovenije da se leče našim lekovitim blatom – peloidom. Zato je važno da sačuvamo zdravstveni deo, ali nećemo se odreći ni velnes turizma“, naglašava Naumović.

U Srbiji nema precizne analize koliko su prihodi od banjskog turizma, ali je poznato da veliki broj banja, poput Ribarske, Sijarinske, Banje Koviljače, Termal, Selters, Junaković, Kanjiža i Bukovičke, Vrnjačke banje ostvaruju pozitivne rezultate, ali to nije ni blizu rezultata banja u regionu.

Prema podacima Turističke organizacije Srbije u prvoj polovini godine 30 odsto domaćih gostiju u Srbiji boravilo je u banjama i to skoro 800.000 njih, što je za 11 odsto više nego prošle godine.

Stranaca je bilo za 13 odsto više nego lane, a najtraženije su bile Vrnjačka banja, zatim Selters, Banja Koviljača, Vrdnik, Bukovička banja.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake