Mond: Migranti u Srbiji dobro dočekani

Srbija je uglavnom dobro dočekala migrante sa Bliskog istoka i iz Afrike, za razliku od stanovništva centralne Evrope, koje je osetno neprijateljskije raspoloženo, ocenjuje francuski dnevnik „Mond“.

Pariski list podseća i na reči srpskog premijera Aleksandra Vučića, koji je tokom Samita o zapadnom Balkanu u Beču rekao da „rešenje nije u postavljanju zidova“.

Kako navodi „Mond“, dok se Mađarska pravda da postavljanjem žice štiti granicu Evropske unije, šef srpske diplomatije Ivica Dačić „ironično“ primećuje da „se Balkan suočava sa talasom izbeglica iz EU“.

Taj list, ipak, primećuje da je „činjenica da migranti u Makedoniju i Srbiju dolaze iz Grčke, zemlje koja pripada EU i režimu Šengena“.

Foto: Beta

Foto: Beta

„Dok su Srbi, uglavnom dobro dočekali migrante, obskrbivši ih hranom, pa čak i kleštima kako bi prodrli kroz žice“, kako sarkastično opaža autor tekta Žak Rupnik, „stanovništvo centralne Evrope je osetno neprijateljskije raspoloženo“.

Evropa se suočava sa najvećim talasom migranata od onog s kraja Drugog svetskog rata i početka Hladnog rata kada je veliki broj izbeglica dolazio sa Istoka, navodi „Mond“ i podseća da su upravo bivše zemlje istočnog bloka te koje slobodu kretanja doživljavaju kao najveću korist od pada Berlinskog zida 1989. godine.

Iste države bivšeg istočnog bloka su se trenutno našle na novim putevima migracija, zbog kojih nastaju tenzije, piše Rupnik u tekstu pod naslovom „Druga Evropa suočena sa svojim kontroverzama“.

Najupečatljiviji primer ere posle pada Berlinskog zida predstavlja Mađarska. Ona je bila prva zemlja koja je 1989. otvorila „gvozdenu zavesu“ prema Austriji, omogućivši tako prolaz na Zapad, odnosno u Saveznu Republiku Nemačku, hiljadama Istočnih Nemaca, dodaje se u tekstu.

„Mond“ podseća da je Mađarska u leto 2015. počela da pravi žicu dugu 175 kilometara na granici sa Srbijom, kako bi sprečila, kako francuski list ocenjuje, „bez velikog uspeha“, migrante da uđu na njenu teritoriju.

Sve vlade zemalja centralne Evrope su, takođe, protivnici predloga o uvođenju kvota o raspoređivanju migranata u zemljama EU, što je, kako navodi pariski dnevnik, paradoks, s obzirom da su u pitanju države koje su bile zatvorene pola veka i koje za glavnu tekovinu revolucije 1989. godine smatraju upravo slobodu kretanja, a sada to osporavaju neevropskom stanovništvu.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar