Društvene mreže, izbeglice i krijumčari

Društvene mreže i moderne komunikacione tehnologije postale su neophodne alatke koje koriste izbeglice sa Bliskog istoka u nastojanju da dođu do Evrope, ali i krijumčari ljudi koji tako razvijaju svoj posao.

Kako prenosi Rojters, potencijalne izbeglice preko Fejsbuka pronalaze krijumčare ljudi u nadi da će ih oni dovesti do boljeg života u Evropi.

Tako jedan američki veb sajt i drugi društveni mediji koji su svojevremeno korišćeni za podsticanje Arapskog proleća sada informišu one koji beže iz sirijskog građanskog rata i drugih konflikata u regionu.

Tu izbeglice mogu da pronađu ono što ih zanima, počev od cena transporta, taksi, mita koje će morati da plate na svom budućem veoma opasnom putovanju.

Foto: Beta

Foto: Beta

Pored toga, aplikacije za razmenu poruka kao što su VacAp i Vajber pomažu im da usput da kontaktiraju krijumčare, prijatelje i porodice dok im mape na Internetu pomažu da se ne izgube.

Na Fejsbuk grupama na arapskom, korisnici postavljaju brojeve telefona kontakata osoba za koje kažu da mogu da prebace izbeglice sa turske obale do obližnjih grčkih ostrva, ili čak dalje do Evrope.

Čini se da korisnici ovih grupa mogu da nude brojne odgovore onima koji traže prevoz brodom do Grčke, detalje o tome gde je najbolje preći srpsko-mađarsku granicu, ili cene za krijumčarenje celim putem od Turske do Nemačke.

Jedna rekama objavljena na Internetu ove nedelje nudi mesto u gumenom čamcu koji plovi od turskog obalskog grada Izmira, jednog od glavnih polazišta sirijskih izbeglica koje pokušavaju da dođu do Grčke.

Cena – 1.200 američkih dolara. „Put je sutra, 100 odsto, sigurno“, pisalo je u oglasu. „Dobijate prsluk za spasavanje besplatno“.

U drugoj objavi se nudi mesto na udobnijoj „turističkoj jahti“ za 2.500 evra.

Izbeglice se informišu preko Fejsbuka i pre nego što uopšte napuste Siriju, kaže Muhamed Salih Ali, šef Asocijacije za solidarnost sa sirijskim izbeglicama iz Izmira.

Njima se preko Fejsbuka savetuje da dođu do distrikta Basmane u Izmiru, nezvaničnog stecišta krijumčara, ali i onih koji se nadaju da će krenuti na put.

„Oni mogu preko Fejsbuka da stupe u kontakt sa posrednicima. Kad dođu u Basmane, mogu da provedu tri ili pet dana u hotelima i istraže opcije. Međusobno razgovaraju o tome koji je krijumčar manje skup, ili uživa reputaciju sigurnijeg“, rekao je Ali u intervjuu za Rojters.

Društveni mediji su, kako se konstatuje, odigrali ključnu ulogu tokom nemira koji su zahvatili arapski svet od 2011. godine.

Oni su pomogli aktivistima da mobilišu proteste protiv vladara u zemljama kao što su Egipat, Libija i Siriji na početku arapskog proleća i onda postali sredstvo preko kojih su građani izveštavali o nasilju koje je usledilo.

Sada su pstali važno sredstvo organizovanja i praktična pomoć za one koji putuju do Šengenske zone EU gde ne postoje unutrašnje granične kontrole.

„Koristimo prvenstveno naše pametne telefone, i GPS signal da se ne izgubimo“, rekao je Ahmad, sirijski izbeglica novinaru Rojtersa na železničkoj stanici u Budimpešti gde je prošle nedelje „kampovao“ sa više stotina izbeglica.

„Koristimo društvene medije, uključujući VacAp, Vajber ili Fejsbuk da komuniciramo sa ljudima koje znamo. Ako su oni već stigli u zapadnu Evropu, šalju nam informacije da nam pomgnu na našem putu“, rekao je on.

Korisnici Fejsbuka takođe razmenjuju najnovije informacije. Prema jednom oglasu na Fejsbuku, put od Istanbula do Nemačke košta 6.000 evra.

„Turska, zatim Grčka, pa Makedonija, Srbija, Mađarska i na kraju Nemačka. Treba da hodate samo sat vremena i da onda pređete reku, a ostatak puta prelazite kolima do Nemačke“, piše u postu.

Jedan korisnik je objavio video snimak sa grupom ljudi koji u prslucima za spasavanje slave što su bezbedno stigli brodom na ostrvo Lezbos, a u opisu navodi brojeve telefona budućim mušterijama.

Neke izbeglice su ceo put iz Sirije prešle preko jednog „agenta“ koga su našli preko društvenih mreža.

„Dobili smo informaciju o agencijama, cenama, taksama, visini mita, telefonima – sve logističke detalje“, rekao je Hafez, izbeglica iz Damaska Rojtersu u Beogradu.

„Takođe smo koristili Gugl mape a ljudi koji prelaze u Mađarsku šalju nam tačke rute i koordinate. Trenutno postoje dve dobre tačke na granici i jedna koja je potencijalno problematična“, naveo je Hafez.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar