Šetnja pomaže plućnim bolesnicima

Dnevne šetnje od najmanje 3 kilometra mogu da smanje hospitalizaciju usled teških poremećaja disanja, rezultati su nedavnog istraživanja.

Naučnici su otkrili da pacijenti sa hroničnim opstruktivnim bolestima pluća koji se ne bave umerenim fizičkim aktivnostima, kao što je šetnja, imaju dvostruko veću verovatnoću da će ostati u bolnici (na hospitalizaciji) u poređenju sa pacijentima koji se redovno bave najvišim nivoom fizičkih aktivnosti. Fizička aktivnost je definisano kao svakodnevno hodanje od 3 do 5 km.

„Svakodnevno hodanje poboljšava kondiciju, ali i kapacitet pluća pacijenata“, rekao je autor studije dr Kristobal Esteban, zaposlen u bolnici Galdakao-Usansolo u Španiji. „Fizička aktivnost je lek koji će poboljšati vaše opšte stanje, a pozitivno utiče i na pluća.“

Treći vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Američkim Državama su plućne bolesti, sa oko 134.000 žrtava godišnje. U „opasne“ plućne bolesti spadaju i emfizem i hronični bronhitis.

Pušenje je najčešći faktor rizika za izazivanje plućnih bolesti, ali u uzroke spadaju i porodična istorija i udisanje štetnih isparenja (hemikalije i prašina).

Istraživački tim testirao je (anketirao) 550 plućnih bolesnika na pet španskih klinika za respiratorne bolesti. Oni su izračunali ukupne vrednosti vežbanja učesnika na osnovu odgovora na pitanja o tome koliko su pacijenti pešačili tokom nedelju dana. Podaci su upoređivani sa pacijentima koji su hospitalizovani tokom dve godine.

Pacijenti koji umereno ili intenzivno vežbaju (pešače) – hospitalizovani su u 53% slučajeva u odnosu na pacijente koji nisu vežbali.

Dr Vanesa Holand, pulmolog u Hjustonskoj bolnici u Teksasu, ističe da ih ovo samo ohrabruje da nastave da preporučuju umerene fizičke aktivnosti i šetnje pacijentima koji boluju od hroničnih opstruktivnih bolesti pluća. Ona ima primedbe na rezultate studije jer se bazira na izjavama pacijenata o tome koliko su kilometara prepešačili, a to je obično subjektivni osećaj, dok bi precizno merena i dokumentovana pređena kilometraža bila valjan dokaz.

Bez obzira na primedbe, fizička aktivnost pacijenata važna je za sve bolesti, jer poboljšava zdravlje i kvalitet života, a pacijenti treba da znaju da to važi i za plućne bolesti.

Studija dr Estebana i njegove ekipe preporučuje pešačenje svim plućnim bolesnicima, uz upozorenje da „teži“ bolesnici treba da izbegavaju velike razdaljine i brzo hodanje, kako „ne bi ostali bez daha“. Dr Holand se slaže sa ovakvim mišljenjem, uz podsećanje da je podrška članova porodice i zdravstvenih radnika od ključnog značaja da se pomogne ovim pacijentima da istraju sa šetnjama i hodanjem, a da ne odustaju posle nekog vremena.

„Ako su pacijenti motivisani, oni će nastaviti sa šetnjama i posle završene terapije i izlaska iz bolnice“, rekla je dr Holand. „Činjenice su da moji pacijeni koji se redovno bave fizičkim aktivnostima imaju manje potrebe da dolaze u bolnicu na hospitalizaciju od pacijenata koji su fizički neaktivni.“

Studija se nedavno pojavila u internet izdanju časopisa „Respirology“.

Ostavite komentar

Ostavite komentar