Svaki četvrti čovek boluje od reumatske bolesti

Reumatske bolesti nalaze se na prvom mestu po učestalosti među masovnim nezaraznim bolestima i obuhvataju veliki broj različitih zapaljenskih i degenerativnih oboljenja. Kod nas, kao i u većini evropskih zemalja, svaki četvrti stanovnik boluje od neke reumatske bolesti. Termin reumatske bolesti najčešće se koristi za degenerativna reumatska oboljenja, poput osteoartroza, koja se javljaju među starijom populacijom. Manje je poznato da se hronični zapaljenski artritisi, kao reumatska oboljenja, javljaju i kod znatno mlađe populacije, čak i kod dece, i da su to često progresivna oboljenja celog organizma koja, pored zglobova, zahvataju i sve druge organe u telu. Učestalost obolevanja od zapaljenskih reumatskih bolesti poslednjih decenija je sve veća, pa se procenjuje da od neke vrste hroničnog zapaljenskog artritisa boluje jedan odsto celokupnog stanovništva u Srbiji, odnosno oko 70.000 ljudi.

Foto: TryJimmy/Pixabay.com

Foto: TryJimmy/Pixabay.com

– Reumatoidni artritis je autoimuna, hronična bolest (doživotna), koja najviše ugrožava zglobove šaka i stopala i dovodi do nepopravljivih oštećenja. Zglobovi su stalno upaljeni, otečeni i bole, najčešće u toku mirovanja i noću, a karakteristična je jutarnja ukočenost koja traje duže od jednog sata. Reumatoidni artritis je sistemska bolest, što znači da, pored zglobova, može da zahvati i druge organe, kao što su bubrezi, srce ili pluća, a kod dece čak i oči, što može dovesti do slepila. Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči, dovodi do invalidnosti, a direktno smanjuje očekivano trajanje životnog veka – kaže profesor dr Jelena Vojinović iz Kliničkog centra u Nišu.

Zapaljenska oboljenja nastaju kao posledica poremećaja imunskih funkcija u organizmu, procesa u kome imunitet osobe napada sopstvena tkiva i organe jer ih greškom prepoznaje kao tuđe. Ovo omogućava održavanje stalne upale i zapaljenske reakcije. U zavisnosti od vrste imunske i genetske greške ili od toga koji je od faktora spoljašnje sredine delovao, kao posledica ovih poremećaja javljaju se hronične upale različitih tkiva i organa, a najčešće zglobova. Dodatni faktori rizika za razvoj ovih bolesti su delovanje različitih faktora spoljašnje sredine, kao što su infekcije, ishrana, izloženost suncu, nedostatak vitamina De, psihoemocionalni faktori…

– Dijagnoza se postavlja na osnovu specifičnih simptoma i tegoba, kao što su jutarnja ukočenost u zglobovima, bol, otok i ograničena pokretljivost (artritis). Za postavljanje dijagnoze, ali i praćenje toka i progresije bolesti, mogu se koristiti pomoćne dijagnostičke metode, poput ultrazvučnog pregleda zglobova, rendgenografije i magnetne rezonance zglobova. U toku prve dve godine od početka bolesti dolazi do razvoja umerene nesposobnosti, a posle 10 godina čak 30 odsto bolesnika ima teške zglobne deformitete. Životni vek obolelih od reumatoidnog artritisa kraći je nego u opštoj populaciji – ističe dr Vojinović.

Rana dijagnoza bolesti prvi je preduslov za dobru kontrolu bolesti i uspešno lečenje. Fizikalna terapija predstavlja sastavni deo lečenja ali ona, nažalost, ne može uticati na zapaljenski proces.

– Novo doba u lečenju zapaljenskih reumatskih bolesti započelo je pre više od 15 godina, primenom novih takozvanih bioloških lekova, koji ciljano deaktiviraju upalne molekule koje stvaraju imunske ćelije našeg organizma. Na ovaj način oni deluju na određenom mestu, čime postižu specifičnu regulaciju imunskog odgovora. Ovi lekovi su delotvorni kod 70 odsto bolesnika, ali s lečenjem treba krenuti u najranijoj fazi bolesti. U Srbiji mogućnost lečenja biološkim lekovima ima samo 1,6 odsto obolelih, dok u Sloveniji taj procenat iznosi 10, a u Hrvatskoj i Crnoj Gori pet procenata, kako je saopšteno na nedavno održanom regionalnom skupu udruženja obolelih u Osijeku – naglašava naša sagovornica.

Hronični zapaljenski artritisi kao reumatska oboljenja javljaju se kod znatno mlađe populacije, čak i kod dece. Žene obolevaju tri puta češće nego muškarci. Mnogi stručnjaci ovu bolest upoređuju sa višedecenijskim tamnovanjem, jer najteži bolesnici vremenom gube i radnu sposobnost i postaju trajno „vezani” za boravak u kući. Pacijenti pate od bolova, nemogućnosti da normalno obavljaju svakodnevne radnje, a kvalitet života im se znatno smanjuje. Čak tri četvrtine pacijenata kod kojih je bolest otkrivena u godinama kada su radno sposobni a često moraju da idu na bolovanje, nezaposleni su ili su prinuđeni da se pre vremena penzionišu.

(Danijela Davidov-Kesar, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake