Hajd park na Hadsonu
Žanr: biografska drama, komedija
Trajanje: 95 min.
| Glavne uloge: | Bil Marej (Bill Murray), Lora Lini (Laura Linney), Olivija Kolman (Olivia Colman), Samjuel Vest (Samuel West), Elizabet Marvel (Elizabeth Marvel), Elizabet Vilson (Elizabeth Wilson), Olivija Vilijams (Olivia Williams) |
| Scenario: | Ričard Nelson (Richard Nelson) |
| Režija: | Rodžer Mičel (Roger Michell) |
SINOPSIS
U junu 1939. predsednik Frenklin Delano Ruzvelt (Bil Marej) i njegova supruga Eleonora (Olivija Vilijams) ugostiće kralja Džordža VI (Samjuel Vest) i kraljicu Elizabetu (Olivija Kolman) preko vikenda na imanju u Hajd parku pored Njujorka. Ovo je bila prva poseta kraljevske porodice Americi. Britanija se suočava s već izvesnim ratom s Nemačkom i očajnički joj je potrebna Ruzveltova pomoć. Istovremeno, predsednik se zbližava sa svojom dalekom rođakom Dejzi (Lora Lini). Film otkriva događaje koji će uslediti kada se njihova veza otkrije, baš u vreme posete kraljevskog para.
O FILMU
"Hajd park na Hadsonu", biografska komedija/drama u režiji Rodžera Mičela s Bilom Marejem i Lorom Lini u glavnim ulogama, zasnovana je na istinitim događajima. Scenarista Ričard Nelson bio je inspirisan detaljima iz života daleke Ruzveltove rođake, Margaret Sakli (Dejzi) kada je pročitao posthumno objavljenu kolekciju njenih pisama i beležaka iz dnevnika koji otkrivaju njihovu romansu i mnoge intimne detalje iz života Frenklina Ruzvelta.
Zaintrigirala ga je jedinstvena perspekiva koju je Dejzi imala u odnosu na seriju istorijskih događaja. Takođe, bilo mu je blisko i okruženje u kome je živela, gradić Rajenberg, u kome i on živi, kao i činjenica da je imao priliku da sretne Dejzi neposredno pre njene smrti 1991. "To su bila intimna pisma između nje i Frenklina Ruzvelta i dnevnik koji je beležio detalje njihovog odnosa, a to je bila tajna sve do njene smrti u stotoj godini. Mnoge stranice su nestale (možda spaljene) iz pisama i dnevnika, ali ono što je ostalo pruža bogat i dirljiv pogled na romansu sa jednim od najmoćnijih i najharizmatičnijih muškaraca prošlog veka. Dejzi je bila, sada postaje jasno, osoba s kojom je Ruzvelt mogao da se opusti, zaboravi na svet, posao, probleme i jednostavno bude svoj. Nije slučajnost da je jedine fotografije Frenlina Ruzvelta u invalidskim kolicima koje danas imamo snimila Dejzi Sakli", kaže scenarista filma.
"Pronašao sam jedan detalj u njenom dnevniku koji je filmu dao priču. Dejzi piše s puno entuzijazma i uzbuđenja o poseti engleskog kralja i kraljice Frenklinu Ruzveltu u Hajd parku na Hadsonu u junu 1939. Ovo je bila prva poseta vladajuće britanske porodice zapadnoj hemisferi. Ona piše da je bila oduševljena gledajući ovo iz prve ruke, kao gost na onome što je ostalo poznato kao ‘hot-dog piknik’. U junu 1939. Engleska je bila suočena s ratom s Nemačkom i očajnički joj je bila potrebna podrška Amerike. Zbog toga su kralj i kraljica poslati u Ameriku, a Ruzvelt ih je pozvao na svoje imanje u Hajd parku na reci Hadson.
Međutim, Amerikancima je bilo potrebno mnogo ubeđivanja. Raspoloženje u zemlji tražilo je da se klone još jednog evropskog rata. Tome treba dodati i istorijsku američku uzdržanost prema britanskoj kraljevskoj porodici, još više pogoršanu abdikacijom Edvarda VIII zbog želje da se oženi razvedenom ženom (Volis Simpson), ali i slučajnim izborom kralja Džordža VI (Bertija), koji je trebalo da pokaže Americi da joj se divi i poštuje kao sebi ravnu. To je bila njegova misija. A Frenklin Ruzvelt mu je dao takvu priliku – služeći mu hot-dog!
Dve priče – ljubavna romansa s Dejzi i vikend s kraljem i kraljicom Engleske, centar su našeg filma. Dok sam radio na scenariju, ove priče su postale isprepletane, svaka se nadovezivala na drugu. "Istorijski gledano, taj vikend u junu 1939. je vreme kada je počeo ‘specijalni odnos’ između Engleske i Amerike. Pošto je otišao, kralj je poslao Ruzveltu telegram u kom mu se zahvaljuje i kaže da oseća da su uspostavili poseban odnos. Kralj koji je jeo hot-dog pokazao je da će Engleska konačno prihvatiti Amerikance kao jednake", kaže producent Dejvid Aukin.
Bil Marej o svojoj ulozi kaže: Fizički izgled je važan. Takođe, dosta sam slušao njegov glas i govore. U pogledu vaspitanja, on je bio čovek koji je odrastao u Njujorku, u Hajd parku. Putovao je u Englesku, pohađao je školu u Grotonu, Konektikat. Moraš da imaš iskru u oku kako bi ljudi radili ono što želiš. On je znao da mora da bude spreman da daje i uzima. Učinio je da ljudi veruju u njega."
"Moj karakter se zove Misi, a njeno pravo ime je Margaret Lehand. Ona je bila Ruzveltova sekretarica pre nego što je on postao predsednik. Upoznali su se kada je ona počela da radi za Demokratsku partiju. Ljudi bi rekli da mu je bila kao žena, bili su bliski, čak i intimno. Kada je paralizovan i otišao na Floridu, ona je živela s njim na splavu. Pomogla mu je da se suoči s bolešću. Pomogla mu je da vodi Belu kuću, bila je dobar organizator i kosmopolitska žena. Ona je takođe padala u depresiju i dosta patila zbog količine posla koji je radila, ali je napravila sopstveni izbor znajući da će biti u prostoriji u kojoj se donose istorijske odluke u tim neverovatnim momentima", dodaje Elizabet Marvel.
"Bilo je potpuno neverovatno kako je Ruzvelt prevazišao taj problem. Nikada kod njega niste videli samosažaljenje. On je bio veoma jasan i rekao da ne želi fotografije sa štakama ili u kolicima. Postojalo je razumevanje. U zamenu za to pokazao je otvorenost i imao redovne konferencije za novinare (koje nije održavao prethodni predsednik, Herbert Huver)", kaže Marej.
Oficijelni sajt
Premijera: FEST 2013
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.