SANU predstavila sajamski nastup

BEOGRAD – U sali „Borisalav Pekić“ Srpska akademija nauka i umetnosti danas je predstavila svoja nova uizdanja, odmah nakon što je Akademija Republike Srpske održala svoju prezentaciju.

To je bila prilika da predsednik SANU pozdravi svoje kolege iz Banjaluke kao bratsku ustanovu i poželi joj uspeh u radu.

Generalni sekretar SNU akademik Marko Anđelković, koji se stara o funkcionisanju raznih tela SANU, konstatovao je da „publikacije koje objavljuje Akademija drže visoko mesto u naučnim krugovima, a tu su i prisutne pristupne besede novih akademika.

„Izdanja SANU idu preko određenih serija, a Uređivački odbor SANU donosi konačnu odluku šta će biti publikovano“, objasnio je Anđelković.

Prva serija objavljenih publikacija izdata je1887/88. i tako već više od jednog veka izlaze u kontinuitetu, podvukao je generalni sekretar SANU.

Te prve serije su: „Glas“ pokrenut 1887. koji je doneo naučne i umetničke radove i teorijske tekstove i do sada ih je bilo 487.

Sledeći je „Godišnjak“ u kome se izveštva o delovanju članova SANU tokom protekle godine i sve druge aktivnosti u okviru ove naučne institucije. Do sada je štampano 124 „Godišnjaka“, koji je pokrenut 1888. godijne,

Serija „Posebnih publikacija“ u kojoj se objavljuju monografije do sada ima 688 publikacija i tako se stiglo do 56 serija kje ne porate samo pojedine naučne oblasti već i likovnu umetnost i druge forme kreativnog stvaralaštva.

Princip je, kazao je Anđelković da SANU prati na svim poljima ljudske kreativnosti i tako su stvarane serije akademiskih beseda, ciklusa predavanja, preoblema zdravstva i lečenja i jubilarnih knjiga.

Ove serije imaju ukupno 152 naslova. On je podsetio da je najveći i najdugovečniji projekat SANU pisanje Srpskohrvatskog narodnog i knjževnog rečnika, koji je ovih dana dobio 20. tom u kome je obrađeno slovo „P“.

Bez obzira na autore rukopisa svi idu na recenzuju kod vodećih stgručnjaka za materije kojima se bave i tek sa pozitivnim recenzijama je moguće da budus stampani.

Od iduće godine, najavio je Anđelković, izrađivaće se katalog svih naslova štampanih u jednoj godini i prvi će biit objavljen 19. novembra 2019. godine na dan SANU.

On je negirao optužbe da se SANU ne bavi Kosovom i Metohijom i podsetio da je Akademija štampala luksuznu monografiju „Umetničko nasleđe srpskog naroda na Kosmetu“, a bila je priređena i izložba koju je pratio raskošno opremljeni katalog.

SANU, zaključio je generalni sekretar dobio za svoja izdanja i značajne nagrade što potvrđuje kvalitet tih publikacija.

Predsednik SANU akademik prof dr Vladimir Kostić je kazao da se SANU „trajno i bespovratno usmerila na pisane tragove kao svedočanstrva i njenog postojanja i rada“.

„Oni koji uglavnom ne znaju ništa često pitaju SANU šta ona zapravo radi, a Sajam knjiga je prilika da im se pruži odgovor“, primetio je Kostić.

Nabrajajući šta se zbivalo od sajma do sajma, on je naveo da je objavljeno 52 naslova na čijem je pisanju učestvovalo 582 autora i naveo je najvažnije projekte od Rečnika SANU, dvojezično izdanje na srpskom i engleskom jeziku život i delo Stojana Novakovića, prvog predsednika ove institucije učešce u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, Spomenica Milanu Rešetaru.

Kostić smatra da ima obavezu da ukaže na dve stvari: SANU je posebno ponosna što je svojim delima doprinela stvaranju kultrunog identiteta srpskog naroda na Kosovu i da su tako od truđe ali i naše ravnodušnosti otrgli i sačuvali najvažnije obrise jedne kulture bez koje ne bi mogli biti ni potpuno svoji ni deo sveta“.

Druga važna stvar je kvalitet časopisa koje izdaje SANU prepoznat i verifikovan kroz više kategorijačime je čitavom nizu isytračivača omogućena adekvatna naučna vidljivost.

On je naveo 13 časopisa koje izdaju pojedini instituti SANU i zaključio da je SANU rečeno da ne menja opredeljenje, da iza svojih aktivnosti ostane što je moguće više kvalitetnih pisanih tragova.

Upravnik Biblioteke SANU i urednik nijednog tribinskog programa akademik MIro Vuksanovioć je kazao da je veoma ozbiljan posao odabrati teme za te tribine i da je do sada odabrao desetine radova kojima bi predstavio rad pojedinih odeljenja.

On se posebno zadržao na štampanju „Srpskog molitvenika“ štampanog u Veneciji 1512. godine, na ćirilici, namenjenog Dubrovčanima katoličke vere koji su sebe smatrali Srbima.

Na taj molitvenik prvi je skrenuo pažnju Srbin iz Dubrovnika Milan Rešetar, kome je posvećen „Spomenar “ koji prati fototipsko izdanje Molitvenika

On je najavio da će se sva izdanja SANU digitalizovati da bi bila dostupna svakome kome je potrebno da se upozna sa sadžajem nekih naslova.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.