najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Plašite se da pokrenete IT biznis? I Gugl je bio star-up i ne samo on…

Ove godine je u Srbiji značajno povećano interesovanje za pokretanje sopstvenog biznisa uz finansijsku podršku države. Ipak, statistika kaže da se dve trećine novih firmi ugasi u prvoj ili drugoj godini od otvaranja, pa nema sumnje da je to razlog zbog kog je zainteresovanost mladih da započnu svoj posao i dalje niska.

Pored toga što su nosioci IT biznisa u svetu i ujedno firme s najvećim profitima, ono što je zajedničko „Hjulit-Pakardu“, „Majkrosoftu“, „Eplu“, „Guglu“, „Jahuu“, „Ibeju“… jeste to što su sve počeli kao startap firme. To za mlade u Srbiji izgleda nije dovoljan podsticaj da ih privoli da započnu sopstveni biznis, iako bi bio podstaknut državnom podrškom.

Prošla godina proglašena je godinom preduzetništva, pa je nastavljena akcijom nazvanom „Decenija preduzetništva“. Rezultati, bilansi i konkretne brojke, koji bi ukazali na uspeh ili neuspeh prošlogodišnje akcije, još nisu izvedeni, kaže za Sputnjik direktor Odeljenja za strateško planiranje, razvoj i analize u Privrednoj komori Srbije (PKS), Aleksandar Kemiveš, ali dodaje da ove godine postoji značajno veća zainteresovanost u nego prethodnih. Više od hiljadu fizičkih lica konkurisalo je kod Razvojne agencije Srbije (RAS), koja zajedno s Fondom za razvoj pruža podršku započinjanju sopstvenog biznisa.

„Neke selekcije su već napravljene, i prve grupe se pripremaju da uđu u proces obuke koju sprovodi RAS. Obučavaće se kako da naprave finansijske proračune, kako da izrade biznis plan, ali će dobiti i određena znanja i veštine koje se tiču unapređenja poslovanja, marketinga, vođenja biznisa, nastupa na tržištu“, objašnjava Kemiveš.

Nakon što pred komisijom odbrane poslovni plan, na kojem rade u saradnji sa stručnjacima RAS-a, mogu da konkurišu za sredstva za započinjanje biznisa. Ministarstvo privrede je ove godine za startap opredelilo 150 miliona dinara finansijske podrške, a Fond za razvoj 350 miliona. Podrška obuhvata kombinaciju 30 odsto bespovratnih sredstava i 70 odsto kredita Fonda, kao i nefinansijsku podršku kroz set edukativnih usluga RAS-a i regionalnih razvojnih agencija.

Ukupan minimalan iznos koji jedan preduzetnik može da dobije je 400.000 dinara, a maksimalan je tri miliona dinara. Kad su pravna lica u pitanju, brojke su takođe 400.000 za minimalan, a šest miliona dinara za maksimalan iznos. Rok otplate kredita je do pet godina, a u okviru toga je i grejs period do jedne godine, i to uz kamatnu stopu od tri odsto godišnje, ili jedan i po odsto uz garanciju banke.

Mladi bi u javni sektor

Kemiveš napominje da će narednih meseci trajati obuka u okviru Razvojne agencije. „Već krajem godine ćemo imati buduće preduzetnike koji će početi s konkretnim biznisom“, kaže on za Sputnjik, ali napominje da na osnovu istraživanja PKS može u velikoj meri da tvrdi da je zainteresovanost mladih u Srbiji da se odluče za sopstveni biznis veoma niska — skloniji su tome da, kako kaže, nađu posao u javnom sektoru ili nekim kompanijama.

„Najveću prepreku tome da se opredele za pokretanje sopstvenog biznisa vide u nedostatku informacija o mogućnostima, o podršci koju mogu da dobiju, o institucijama koje mogu da im pomognu, o raspoloživoj finansijskoj podršci, o konkretnom znanju u vođenju biznisa. Tako da, s jedne strane, može da se zaključi da podaci nisu ohrabrujući, a s druge strane se može zaključiti da su sagledani problemi lako rešivi“, kaže direktor Odeljenja za strateško planiranje, razvoj i analize u PKS.

Prve godine najkritičnije

Privredna komora Srbije upravo tu vidi svoj zadatak — da pruži što više informacija mladim ljudima. Informacije su, kaže Kemiveš, potrebne ne samo za pokretanje biznisa, već i da bi on bio „odnegovan“. Prve dve-tri godine su najkritičnije za opstanak i problematične su ne samo za startapove u Srbiji, nego u celom svetu.

„Statistika je takva da se dve trećine biznisa ugasi u prvoj ili drugoj godini, i to ne može da zaobiđe ni Srbiju. Na nama je da vidimo koje to preventivne mere možemo da uvedemo kako bismo značajno ublažili taj pritisak i olakšali svima koji hoće da započnu sopstveni biznis“, zaključuje Kemiveš za Sputnjik.

Zato nema sumnje da je kreditno zaduživanje radi pokretanja sopstvenog posla, uz ovakvu statistiku o njegovoj (ne)održivosti, u Srbiji i dalje „rezervisano“ samo za one sklone hazardesrstvu, ili za samouverene poput Stiva Džobsa, Larija Pejdža, Bila Gejtsa, Stiva Voznijaka… i ostale osnivače uspešnih startap firmi s početka ove priče.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike