BEOGRAD – Prema najnovijem Redovnom izveštaju za Zapadni Balkan, pod nazivom „Viši ali krhki rast“, Svetska banka procenjuje se da će privredni rast na Zapadnom Balkanu u ovoj godini iznositi 3,5 procenata, koliko se navodi i za samu Srbiju.
Prema Svetskoj banci, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji projektovani rast varira od 2,5 do četiri procenta.
Iako zaposlenost beleži rast u pet od šest ekonomija regiona, kažu u Svetskoj banci, 91.400 novih radnih mesta otvorenih u periodu od jula 2017. do jula 2018. godine, značajno je ispod nivoa od 214.000 koliko ih je ostvareno prethodne godine.
Najveći broj novih radnih mesta otvoren je u industrijskom sektoru i sektoru usluga.
„U regionu smo svedoci rasta koji je podstaknut javnim investicijama i potrošnjom“, kaže Linda Van Gelder, regionalna direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Objašnjava da je u zemljama u kojima je došlo do povećanja privatnih investicija, došlo i do bržeg rasta.
Iako su netargetirana socijalna davanja i zarade u javnom sektoru kratkoročno imale pozitivan uticaj na rast, one povećavaju fiskalnu ranjivost, ocenjuje Gelder.
Prema njenim rečima, rast privatnih investicija i izvoza obezbeđuje održivost rasta.
Kako objašnjavaju u Svetskojo banci, u većini zemalja Zapadnog Balkana, visok i rastući javni dug nosi sa sobom fiskalne i eksterne neravnoteže, što projekcije čini, kažu, osetljivim na promene troškova finansiranja ukoliko bi se smanjila finansijaska tržišta.
Stoga, ocenjuju, održivi dugoročan rast zahteva reforme u svakoj zemlji koje će stimulisati investicije i izvoz.
U Izveštaju se navodi i potreba za većom ekonomskom integracijom u cilju promovisanja većeg, održivog rasta i podsticanja novih radnih mesta.
„Potrebna je veća integracija zemalja Zapadnog Balkana usredsređena na investicije, mobilnost i digitalnu integraciju, kako bi se ubrzao rast, prevazišla mala i fragmentisana domaća tržišta i osigurala dugoročna ekonomska stabilnost“.
U izveštaju stoji da privreda Srbije beleži rast od 3,5 procenata nakon prošlogodišnjeg relativno slabog rasta uzrokovanog vremenskim uslovima.
Priroda ovog rasta je u zemljama regiona osetljiva, a na predstavljanju izveštaja je ocenjeno da će 2019. rast ostati na 3,5 procenata, uz određene negativen rizike pogotovo za zemlje sa velikim javnim dugom.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com