CEP: Šta nas čeka pod estonskim predsedavanjem
Estonija sutra, 1. jula preuzima ulogu predsedavajuće države Savetu EU od Malte, a Srbija može očekivati nastavak pozitivnog trenda u pogledu dinamike otvaranja novih pregovaračkih poglavlja tokom tog predsedavanja, „naročito imajući u vidu da je Estonija poznata kao efektivan pregovarač i konstruktivan partner unutar EU“, rekla je programska direktorka Centra za evropske politike (CEP) Milena Lazarević.
„Od Estonije se u narednih šest meseci može očekivati konstruktivan pristup u pregovaračkom procesu sa Srbijom i nastojanje da spreči eventualno nametanje nerešenih bilateralnih pitanja sa susedima kao kočnicu otvaranju novih poglavlja. Ovo je i jedna vrsta obaveze predsedavajuće države, koja treba da bude nezavisni moderator procesa unutar Saveta ministara EU“, objasnila je Lazarevićeva.
Srbija trenutno ima spremne pregovaračke pozicije za tri poglavlja: 6 – pravo privrednih društava; 30 – ekonomski odnosi sa inostranstvom i 33 – finansijska i budžetska pitanja, a srpski zvaničnici takodje najavljuju pripremu pozicija za još nekoliko poglavlja tokom estonskog predsedavanja.
Ipak, kako naglašava Sena Marić, viša istraživačica u CEP-u, ne sme se zaboraviti da je otvaranje novih poglavlja uslovljeno napretkom u poglavljima 23 i 24 (pravosudje, ljudska prava, borba protiv korupcije i bezbednost), koja zajedno sa poglavljem 35 imaju potencijal da blokiraju celokupan pregovarački proces ukoliko države članice ocene da nije ostvaren očekivani napredak.
„Nedavno objavljeni izveštaj o stanju u poglavljima 23 i 24 ukazuje na zabrinjavajući zastoj ili spor napredak, izmedju ostalog, u reformi pravosudja i borbi protiv korupcije. Ovakav razvoj dogadjaja može potencijalno odložiti otvaranje novih poglavlja, ukoliko ne dodje do vidljivijih pomaka. Sa druge strane, u poglavlju 35 trenutno nema problema s obzirom da je za zastoj u nastavku dijaloga zaslužna kosovska strana. Pregovarački proces trenutno, dakle, nije u senci visoke politike što je do sad najčešće bio slučaj i to bi Srbija trebalo maksimalno da iskoristi“, rekla je Sena Marić.
Takodje, Marićeva je naglasila da je Estonija posebno zainteresovana za politiku Srbije prema Rusiji u kontekstu poglavlja 31, koje se tiče zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.
„Od Srbije se očekuje da ‘postepeno usaglasi’ svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, što u konkretnom slučaju znači da se priključi EU u primeni ekonomskih sankcija prema Rusiji. Može se očekivati da će Estonija insistirati na ovom pitanju tokom svog predsedavanja, što govori o kompleksnosti ovog poglavlja i mogućnosti da se i ono ispreči Srbiji kao problem u nastavku pregovaračkog procesa“, navodi Marićeva.
Za više informacija o Centru za evropske politike posetite http://www.europeanpolicy.org/
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.