najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

Šta sad: Jesu li albanske duge cevi „ubile“ briselski dijalog

EU ima vrlo ograničen kapacitet pritiska na Prištinu, pa glavni politički subjekt, koji ima instrumente pritiska, jeste Vašington.

„Videćemo kako ćemo u budućnosti rešavati stvari. Kad imate sukobe, morate da težite tome da ih rešavate razgovorom. Kako će to izgledati, to ćemo videti“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posle sastanka sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini.

Da li je u planu neka vrsta novih pregovora Beograda i Prištine i ako jeste, kakvi bi ti pregovori mogli da budu? Da li su dosadašnji razgovori potpuno iscrpeli mogućnosti i sad mora da se okrene nova stranica?

Evropa nemoćna prema Albancima

U ovom momentu je teško reći da li će se format pregovora Beograda i Prištine širiti, menjati i u kom pravcu bi to moglo ići, konstatuje za Sputnjik Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost. Međutim, ističe da ono šta sa sigurnošću možemo reći, jeste da nakon pet godina pregovora i činjenice da albanska strana nije ispunila gotovo ništa od onoga što je preuzela na sebe, a pre svega nije ispunila ključni element sporazuma, a to je formiranje ZSO, jasno je da EU nema dovoljno instrumenata kojima bi mogla da motiviše Albance da ispune to što se od njih zahteva.

„Albanci su nakon brojnih političkih peripetija izglasali sporazum o demarkaciji takozvane granice sa Crnom Gorom, što je bio poslednji uslov da bi se odobrila vizna liberalizacija građanima sa Kosova i Metohije od strane EU. I to je, otprilike, bio poslednji instrument koji je EU mogla da upotrebi, kako bi motivisala Albance da ispune nešto od obaveza koje su na sebe preuzeli“, podseća Rajić.

Razlog za to je, navodi sagovornik Sputnjika, što je vrlo jasno da Kosovo kao kvazidržava ne može napredovati ka punopravnom članstvu ka EU, pre svega zbog sopstvene političke, ekonomske i društvene situacije i činjenice da su svetlosnim godinama daleko od ispunjavanja kopenhaških kriterijuma.

Važna stvar na koju ukazuje Rajić jeste to što pet članica EU nije priznalo nezavisnost Kosova i što Španija prema tom pitanju ima toliko rezolutan stav, da prosto ne dozvoljava sebi da zvanični predstavnici Madrida prisustvuju sastancima na kojima se nalaze i predstavnici privremenih institucija u Prištini.

„Tako da EU sa te strane ima vrlo ograničen kapacitet pritiska na Prištinu i u suštini, glavni politički subjekt, koji ima instrumente pritiska na Prištinu, jeste Vašington“, sugeriše Rajić za Sputnjik.

Srbi okačili tablu ZSO i poručili: Priština ima rok od tri nedelje koliko bi se SAD i zvanično uključile u format pregovora koji se vodi u Briselu između Beograda i Prištine, Rajić kaže da je sasvim sigurno da bi se, a to je već govoreno prilikom posete predsednika Vučića Moskvi, Srbija založila za da se u tom slučaju i Ruska Federacija uključi u taj format i na taj način bismo ponovo dobili dva međunarodna igrača koji su stalne članice Saveta bezbednosti UN — Ameriku i Rusiju.

U pitanju kredibilitet Brisela

Međutim, Rajić prognozira da se taj format pregovora, barem ne u ovom momentu, neće širiti, jer u saopštenju Stejt departmenta izdatom nakon terorističkog akta, koji su privremene vlasti u Prištini primenile nad Markom Đurićem u Kosovskoj Mitrovici, u kome pozivaju sve na smirivanje situacije i uvijeno osuđuju taj akt, ističu kako pružaju punu podršku formatu pregovora između Beograda i Prištine u okvirima dijaloga koji uređuje, vodi i posreduje EU.

„Jedino je sigurno da će se format menjati, ali se postavlja pitanje u kom pravcu. Mislim da trenutno odgovor na to pitanje nemaju u Briselu, tamo gde bi morali da ga imaju i tamo gde su sve oči uprte“, tvrdi Rajić za Sputnjik.

Kosovo i Metohija i uopšte pregovori između Beograda i Prištine, prema njegovom mišljenju, poslednja su stavka koja je ostala Briselu da dokaže da ima mehanizam spoljnopolitičkog uticaja, pogotovo nakon činjenice da je u Makedoniji bilo vrlo jasno da uprkos ozbiljnim naporima zvaničnika EU, ta kriza nije mogla biti prevaziđena, a onda je bila prevaziđena nakon samo jedne intervencije jednog od nižih ili srednjih činovnika Stejt departmenta.

„Pokazalo se da je sa te strane Vašington daleko uticajniji na Balkanu, daleko uticajniji u samom dvorištu EU, od Brisela. Pokaže li se to još jednom, a već naslućujemo da je to situacija na Kosovu i Metohiji, bude li to zvanično i bude li došlo do toga da Brisel mora da pozove Vašington da se uključi u dijalog, onda će to biti poprilično otrežnjujući i ozbiljan udarac na kredibilitet EU, kad je u pitanju njen spoljnopolitički uticaj“, upozorava Rajić.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike