U trendu

Zaraćene sile u Beogradu: Da Srbije nema, trebalo bi je izmisliti

Srbija je neutralna, nikome nije pretnja i predstavlja zračak mogućnosti da bi i druge zemlje mogle bolje da prođu ako bi se odlučile na afirmisanje svoje nezavisnosti i suvereniteta, umesto što se stavljaju pod skute nekih vojnih organizacija i velikih sila.

Srbija je u geopolitičkom smislu tačka sretanja, okupljanja i otvorenih šansi za razgovore i NATO-a i ODKB-a, i Nemačke i Turske, i Albanije i Mađarske… Najnoviji povod za takvu ulogu jeste inauguracija predsednika Aleksandra Vučića. Da Srbije nema — trebalo bi je izmisliti!

Ovo za Sputnjik tvrdi iskusni diplomata Vladislav Jovanović, koji objašnjava je da svetski poredak koji je bio formiran posle Hladnog rata na bazi sile intervencionizma i diktiranja političke, ekonomske i druge volje svima drugima — na izmaku:

„Formira se novi globalni poredak koji ima puno kriznih tačaka i koji ne može da zadovolji snage koje gube raniju premoć. A opet, otežava se stabilizovanje novih uticajnih zemalja i regiona koji traže veću jednakost i pravičnost u raspodeli moći, pa i svetskih bogatstava“, uočava Jovanović.

Povodom činjenice da će danas u Beogradu biti više sukobljenih strana, pa i pripadnici NATO-a i ODKB-a, Jovanović dodaje da je Srbija neutralna država, nije nikome pretnja i na neki način predstavlja zračak mogućnosti da bi i druge zemlje, srednje i male, mogle bolje da prođu ako bi se odlučile na afirmisanje svoje nezavisnosti i suvereniteta, umesto što se stavljaju pod skute nekih vojnih organizacija i velikih sila.

„I sa te strane je ovo šansa i za Srbiju i za druge. Ohrabrivanje nade i mogućnosti da je i taj takozvani treći put moguć, što znači put van blokovskih i regionalnih udruživanja. Naročito put van vojnih organizacija koje imaju hegemonističke ili osvajačke namere i pretenzije u odnosu na svoje susedstvo, pa i protiv drugih protivnika“, sugeriše Jovanović za Sputnjik.

To je i šansa, napominje ovaj diplomata, za veoma udaljene velike sile koje u ovom trenutku praktično nemaju plodotvornih kontakata da za trenutak zastanu i vide da je svet moguće uređivati na drugi način.

Novi vetrovi duvaju

„Da se poslužim nekadašnjom devizom jednog britanskog političara — novi vetrovi duvaju. U ovom slučaju teško je govoriti o duvanju takvih vetrova u celoj Evropi, jer je obrnut slučaj, ali činjenica je da se afirmiše jedna zemlja koja pokazuje da je moguće održati svoju sopstvenost i nezavisnost u najtežim mogućim uslovima koji su sadašnji i da još bude poželjno mesto za okupljanje i antagonizirajućih strana i zemalja i vojnih saveza“, podvlači Jovanović.

Spoljnopolitički prioritet Srbije, prema mišljenju Dragana Đukanovića iz Centra za spoljnu politiku, jeste ulazak u Evropsku uniju, ali da zahvaljujući jako složenom strateškom položaju ona uspeva da na određeni način drži ekvidistancu ili jako dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom.

„Svakako i da ovo prisustvo na inauguraciji potvrđuje koliko je širok spektar aktera sa kojima Srbija sarađuje. U narednom periodu svakako će mnogo toga zaviti kako će ići globalni odnosi između Istoka i Zapada u vezi sa pojedinim evropskim krizama i raznim drugim krizama koje se mogu pojaviti“, konstatuje Đukanović.

Zato je, dodaje on, veoma značajno videti kako će ti pojedini tokovi ići i da li će se taj jaz između Istoka i Zapada produbljivati ili će se barem smanjivati, pa da Srbija u tom smislu postane i ostane dodatno značajan akter.

Šta to beše međunarodno pravo

„Moramo imati u vidu da pojedini akteri na području Zapadnog Balkana poput NATO-a ipak jačaju, pored toga što se recimo i Kina pojavljuje sa sve značajnijim investicionim fondovima i ulaganjima i pored toga što postoje i drugi akteri poput Ruske Federacije, Turske i tako dalje“, navodi Đukanović.

Ovakva uloga Srbije, poručuje Vladislav Jovanović, jeste sama po sebi pozitivna, a moglo bi da ima pozitivne posledice i šire.

„Kako za Srbiju tako i za stabilizaciju međunarodnih odnosa i reafirmaciju međunarodnog prava koje je sad u zapećku, koje praktično ne postoji ili ga više niko ne pominje. Jer moć sile jedini je jezik koji se sada diktira iz pravca zemlje, odnosno velike sile koja je do skora imala apsolutnu dominaciju u svetu, a sad je u osipanju i u oseci, što je jako mnogo nervira i deluje prilično nepromišljeno, po neki put i iracionalno“, zaključuje Jovanović.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike