Dunja Mijatović: Srebrenicu ne smemo zaboraviti

Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović izjavila je danas  da su pravda i priznanje za genocid počinjen u Srebrenici pre 23 godine koje traže porodice žrtava samo delimično pronadjeni  i pozvala na jaču saradnju vlasti u regionu i Evropi da se pravda pronadje. 

Političke i sudske vlasti u Bosni i Hercegovini i Srbiji moraju unaprediti saradnju i identifikacijom i kažnjavanjem ratnih zločinaca okončati praksu nekažnjivanja, napisala je Mijatović u saopštenju povodom 11. jula kada se obeležava Dan sećanja za zločine u Srebrenici.

Ona je rekla da mora više da se uloži u identifikaciju žrtava genocida i rasvjetljavanju sudbine onih koji se i dalje vode kao nestali, da vlade i donosioci odluka moraju usvojiti dugoročne politike delovanja, kojima će ustanoviti ličnu odgovornost krivaca i fokusirati se na obrazovanje.

„To mora biti zajednička odgovornost, prvenstveno Bosne i Hercegovine i Srbije, ali i svih drugih evropskih zemalja, ne samo na području bivše Jugoslavije, navela je komesarka Saveta Evrope za ljudska prva.

Obrazovni sistemi u regionu moraju biti inkluzivniji i „mlade generacije se moraju izvesti iz predrasuda u kojima izmanipulisana stvarnost zamagljuje istinu i širi seme mržnje“, navela je ona.

Evropske zemlje bi trebalo da pružaju više podrške gradjanskim inicijativama za pomirenje i utiču na političare i druge javne ličnosti u Srbiji i Bosni i Hercegovini, da prestanu negirati prošlost i počnu graditi inkluzivnije obrazovne sisteme i društva.

Srebrenički genocid predstavlja jednu od najmračnijih stranica evropske istorije, napisala je Mijatović i dodala da ako želimo svetliju budućnost ne smemo zaboraviti prošlost i sve žrtve moramo tretirati kao svoje žrtve bez političkih ili etničkih konotacija.

Mijatović je rekla da će kao komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, nastaviti da traži pravdu za žrtve svih zločina koji su se desili tokom ratova na Balkanu.

Ona je podsetila da je za nekoliko julskih dana pre 23 godine više od 8.000 muškaraca i dečaka sistematski i brutalno pogubljeno, a 30.000 ljudi nasilno raseljeno i da su „od tada porodice žrtava – naročito majke koje su izgubile muževe, sinove, braću – u dugom, hrabrom hodu ka pravdi i priznanju“. Svakog 11. jula od 1995. godine hijade ljudi se okuplja u Potočarima u znak sećanja na žrtve.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.