Lideri EU i Zapadnog Balkana sutra u Trstu o zaokretu u saradnji i konkretnim projektima

Lideri više zemalja Evropske unije i sa Zapadnog Balkana sutra će u Trstu u okviru Berlinskog procesa razgovarati o „konkretnim projektima“ za pospešenje ekonomskog razvoja regiona i sprovodjenja evropskih reformi, izjavila je u Briselu visoka predstavnica EU Federika Mogerini.

Reč je posebno o izgradnji saobraćajnica i energetske mreže i njihovog povezivanja s infrastrukturom EU, a podsticaj poslovanju malih i srednjih preduzeća, inovacijama i razvoju, kao i stvaranje zajedničkog ekonomskog prostora regiona biće u žiži rasprava ovog susreta na vrhu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Italije.

Kako pišu tršćanski list „Pikolo“ i drugi italijanski mediji, na samitu će učestvovati nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Emanuel Makron, italijanski premijer Paolo Djentiloni i visoki zvaničnici Austrije, Slovenije, Hrvatske, Velike Britanije, kao i čelnici Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Crne Gore i Kosova.

Nemačka, rodonačelnica Berlinskog procesa, u Trstu će predstaviti plan za ubrzani razvoj Zapadnog Balkana – „Berlin plus“, da bi se ne samo predupredilo sadašnje ekonomsko-socijalno i političko, demokratsko zaostajanje regiona, već i da bi se razvoj ubrzao nagoveštenim dodatnim finansiskim sredstvima.

Takav ubrzani napredak bi jamčio sposobnost Zapadnog Balkana da se jednog dana ekonomski i političko-demokratski približi članstvu u Uniji. Iza toga pre svega stoji strahovanje Nemačke i cele EU da bi vidljivo narastanje zategnutosti i zaostajanje u razvoju regiona moglo izazvati velike problema i sukobe, čime bi bila ugrožena i bezbednost same EU.

Takodje se navodi da je EU zbog svojih unutrašnjih problema i kriza, posvetila mnogo manje pažnje zapadnobalkanskom području, gde je, kako se smatra, uočen sve veći upliv Kine, Rusije, Turske i još nekih zemalja.

Italijanski institut za medjunarodna pitanja je u analizi ocenio da je od pokretanja Berlinskog procesa 2014. „Zapadni Balkan dospeo u središte medjunarodnih izveštaja kao pretnja bezbednosti zbog priliva migranata ‘balkanskim putem’, a i kao poprište sukoba ruskog prodora i širenja NATO, kao i zbog straha od islamskog ekstremizma, ponovnog zaoštravanja zategnutosti izmedju Beograda i Prištine, i Beograda i Zagreba, i zbog scenarija o stvaranju ‘Velike Albanije’ „.

Cilj plana „Berlin plus“ koji je u junu okvirno predstavio šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel, jeste da Zapadni Balkan postane što je više moguće jedinstven ekonomski prostor koji će biti mnogo privlačnije, znatno veće tržište za investitore, uz procenu da bi se time otvorilo 80.000 radnih mesta.

Taj plan predvidja stvaranje fonda za izgradnju infrastrukture i razvoj tehnologije, u koji bi sredstva dale članice EU, Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu i Evropskog ekonomskog prostora.

Takodje se predvidja da se nemački mehanizmi za saradnju i razvoj bolje usmere ka Zapadnom Balkanu, a posebno namenska sredstva za osnivanje i podsticanje rada malih i srednjih preduzeća, profesionalno obrazovanje i razvoj informatike.

Neki analitičari, veoma upućeni u balkanska pitanja, smatraju da će za sprovodjenje plana „Berlin plus“ i svih drugih projekata, o kojima sutra treba da se raspravlja u Trstu na sastanku na vrhu EU-Zapadni Balkan, biti potrebno više godina i podsećaju da su i ranije neki slični planovi delom ostali „mrtvo slovo na papiru“.

Direktor Projekta za Balkan na Evropskom institutu u Nici Tobijas Flesenkemper i stručnjak berlinskog Instituta za medjunarodna pitanja i bezbednost Dušan Reljić predočavaju da bi sprečavanje zaostanjanje u ekonomskom razvitku i ubrzanje razvoja Zapadnog Balkan moglo da se ostvari samo ako bi region imao prosečan ekonomski rast od šest odsto godišnje, umesto više nego upola manje od toga, koliko ima sada.

Ovi stručnjaci predočavaju da je deficit u trgovini regiona i EU od 2006. dostigao ogromnih 96 milijardi evra.

Želeći da odagna strahovanja srpskih i još nekih zvaničnika regiona da bi zajednički ekonomski prostor i „Berlin plus“ mogli postati „zamena za članstvo u EU“, evropski komesar za proširivanje Johanes Han je ocenio da to nikako ne stoji i da je jasna evropska perspektiva regiona.

Han je predočio da se daleko najveći deo trgovine Zapadnog Balkana odvija sa EU, odatle dolazi najviše investicija i tehnologije, pa otud smatra da su neosnovane sumnje da bi taj region mogao potpasti pod pretežni upliv Rusije ili nekih drugih moćnih neevropskih zemalja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji se zalaže za stvaranje zajednickog tržišta regiona, nedavno je u Briselu u razgovoru s visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini istovremeno zatražio da se jasno kaže kada Srbija može postati članica Unije, a rekao je i da je za to dobio podršku u EU.

U Trstu će sutra biti održan i Poslovni forum koji organizuje Italija, na kojem će domaći i zvaničnici Zapadnog Balkana, kao i predstavnici malih i srednjih preduzeća, razmotriti korake za pospešenje ekonomske saradnje, energetskog povezivanja, a posebna tema je kako suzbiti korupciju.

Cilj je takodje da se „sve strane bolje upoznaju s glavnim finansijskim projektima i mehanizmima za region, koje stavljaju na raspolaganje tela EU i medjunarodne i regionalne finansijske institucije“.

U sedištu Trgovinske komore Trsta će biti potpisan sporazum o formiranju Sekretarijata trgovinskih komora Zapadnog Balkana.

Italijanski premijer Djentiloni, nemačka kancelarka Merkel i francuski predsednik Makron će na posebnom sastanku razmotriti i ključna pitanja i razvoj u EU, uključujući naročito u poslednje vreme veliko nezadovoljstvo Rima zbog izostanka pomoći EU da se zaustavi novi masovni priliv afričkih migranata preko Libije i Sredozemnog mora u Italiju.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.