Izgradnja malih hidroelektrana, projekat koji je pokrenulo Ministarstvo energetike 2013. godine sa ciljem da se pospeši ulaganje u obnovljive izvore energije i od tada dodelila nekoliko stotina lokacija za njihovu gradnju i dalje izaziva ozbiljne polemike i proteste ekologa i meštana na lokacijama na kojima bi one trebalo da se grade.
Inače obaveza Srbije prema Energetskoj zajednici sa kojom Srbija ima potpisan ugovor je da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije dosegne 27%, a u Nacionalnom udruženju malih hidroelektrana kažu da su one potrebne svakoj zemlji, i poručuju da su protesti zbog njihove izgradnje u Srbiji ispolitizovani, te da se protiv njih vodi zlonamerna kampanja.
Dekan Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, međutim, navodi da su male hidrocentrale derivacionog tipa kakve se dominatno grade kod nas tehnološka praistorija i da je reč o prevaziđenom konceptu koji je u celom svetu izazvao dosta kontroverzi.
Član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja malih hidroelektrana Bojan Milovanović rekao je za TV Prvu da je u Evropi postoji 24.000 mini hidroelektrana, u Austriji 3.100, a u Švajcarskoj 1.000, koja je, dodaje, primer ekološke države.
Plan je da se u Srbiji izgradi ukupno 856 ovakvih postrojenja, a Milovanović kaže da ih neće biti 850, nego manje od 400.
„Danas ih ima 90, u vlasništvu EPS-a je 16, a u vlasništvu privatnih investitora 74 . Uloženi novac će im se vratiti tek posle 12 godina da ostvaruju dobit“, naveo je Milovanović.
Pozvao se na elaborate i izveštaje Zavoda za javno zdravlje i Instituta za biologiju.
„Jedino zamućenje koje se javlja je tokom same izgradnje i zato investitor za period izgradnje plaća duple naknade. Što se tiče živog sveta navodi se da nema negativnih uticaja ili su oni zanemarljivi. To su podaci Instituta za biologiju“, navodi Milovanović.
Kaže da je najveća zabluda da bilo koji građanin Srbije proizvođacima električne energije iz malih hidrocentrala daje subvencije.
Ristić, međutim, navodi da proizvođaci iz malih hidrocentrala dobijaju svakog meseca 10 do 14 evrocenti po kilovat času isporučene energije.
„A mi preko računa to nadoknađujemo“, dodaje Ristić.
Smatra da bi država trebalo da stavi moratorijum na koncept gradnje malih hiodrocentrala derivacionog tipa, da se napravi ozbiljna stručna rasprava i da se pažnja usmeri na druge izvore energije iz obnovljivih izvora – biomase, geoteremalne energija, solarne i tamo gde je moguće energije vetra.
Ristić je rekao da su male hidrocentrale derivacionog tipa prevaziđeni koncept koji je u celom svetu izazvao dosta kontroverzi zbog opšte degradacije biodiverziteta, poremećaja režima podzemnih voda i narušavanja načina života lokalnog stanovništva.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.