najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Dovoljno je da kinete i već ima materijala za DNK analizu

Forenzička laboratorija Nacionalnog kriminalističko- tehničkog centra (NKTC) MUP-a Srbije jedna je od najopremljenih u regionu i za sada jedina akreditovana forenzička laboratorija u Srbiji i godišnje obradi 18.000 do 20.000 predmeta vezanih za najteža krivična dela.

Glavni veštak Odeljenja za DNK analizu Anđelka Vučetić Dragović objašnjava da je DNK analiza uporedna metoda i da DNK profil sam po sebi ne znači mnogo, ukoliko nema s čim da se uporedi.

Ali, kad postoji profil osumnjičenog i profil sa lica mesta, može da se ustanovi da li se oni poklapaju, kaže glavni veštak, ali dodaje da je problem što jedinstveni nacionalni DNK registar u Srbiji još ne postoji, jer ne postoji ni zakon o nacionalnom registru.

Anđelka Vučetić Dragović, međutim, podseća da je zakon u fazi nacrta, da je prošao javnu raspravu i da se očekuje da bude donet ove godine. Trenutno, dodaje ona, svaka laboratorija koja se bavi ovom vrstom analize ima svoj registar, u kome se nalaze spisak osoba čiji je profil dostavljen toj laboratoriji.

U registru su, inače, kako navodi, zavedeni samo osumnjičeni, oštećeni, ili oni koji hoće da daju svoj bris kako bi bili eliminisani iz grupe osumljičenih, pa laboratorija ima samo DNK profile osoba koje se vezuju za neki predmet i kojima je u forenzičkoj registraciji uzet bukalni bris.

U Odeljenju za DNK analizu, u kojem radi 14 ljudi, od kojih je osam veštaka – DNK analitičara, tragovi dostavljeni sa lica mesta najpre se vizuelno pregledaju, kako bi se uočio neki biološki trag. DNK molekul, objašnjava, nalazi se u ćelijama živih organizama i svuda gde ima živih ćelija iz njih se može izvući DNK molekul.

„Jedna dlaka je dovoljna. Dovoljno je da kinete, da se počešete, da nešto dodirnete i ostavite epitelne ćelije koje nisu vidljive golim okom, iz veoma male količine bilo kog biološkog materijala, možete dobiti uzorak. Zato strogo vodimo računa o sterilnim uslovima u kojima radimo, jer dovoljno je samo da neko slučajno pipne sto na kom radi, da ostavi svoj biološki materijal“, kaže Vučetić Dragović.

Kada je o samoj DNK analizi reč, Vučetić Dragović kaže da se najpre izoluje DNK molekul iz ćelije, da je reč o 15 delova tog molekula, plus deo koji određuje pol i naglašava da to nisu informativni delovi DNK molekula i da oni ne daju nikakvu drugu informaciju, osim identifikacije.

„Ne možete da saznate da li neko boluje od nečega, da li ima neke nasledne bolesti. Na osnovu ovakve vrste analize samo možete da identifikujete određenu osobu, da kažete da li je ona ostavila svoj biološki materijal na mestu izvršenja krivičnog dela, ili tog biološkog materijala tu nema“, objašnjava glavni veštak.

Kaže i da DNK analiza nikada ne potvrđuje stopostotno, već se sa velikom sigurnosću može reći da je „taj i taj ostavio svoj biološki materijal“. Uzorci čistog DNK molekula se čuvaju u adekvatnim uslovima, pa u slučaju da neko zatraži dodatno veštačenje ili ponovo hoće da pokrene predmet, oni su uvek dostupni.

Ulazak u laboratoriju podrazumeva da svako mora imati na sebi mantil, sterilne navlake preko obuće, kao i bukalni bris-bris sa unutrašnje strane sluznice obraza. Pravila, naime, nalažu da ko god uđe u laboratoriju mora da ostavi bukalni bris, radi eliminacije, ako se pojavi neki nepoznati profil za koji se sumnja da je kontaminiran.

Vučetić Dragović kaže da su u ovu laboratoriju, koja je inače počela da radi 2006. i Srbija i EU uložile puno novca, te da je ova ustanova tada postala članica Evropske forenzičke mreže instituta, sto znači da prati sve novine i pojave u forenzici i u skladu sa tim, unapređuje opremu i metode koje se koriste u Evropi.

Zanimljivo je da je DNK molekul jedinstven za svaku osobu, osim kod jednojajčanih blizanaca, koji imaju identičan genetski materijal, te se DNK analizom ne može identifikovati o kom jednojajčanom blizancu je reč, samo može da se kaže da je jedan od njih, a onda, kaže Vučetić Dragović, „tu priču završava otisak prsta, koji je jedinstven za svaku osobu“.

Prema rečima veštaka za otiske Odseka za registraciju i identifikaciju lica Andrije Petrovića, njegov Odsek na osnovu pronađenog otiska dokazuje prisustvo neke osobe na nekom mestu, ali ne i da li je „neko nekoga ubio, ili je nešto ukrao“.

Otisci poznatih lica ubacuju se u bazu, kao i tragovi pronađeni na licu mesta i za svaki objekat koji se ubaci u bazu podataka.

Baza je, objašnjava, podeljena na nekoliko segmenata – baza registrovanih počinilaca krivičnih dela, kroz koju mogu da se proveravaju tragovi, baza registrovanih lica kroz koju se utvrđuje identitet. Po Petrovićem rečima po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, njihovi otisci ne smeju se koristiti ni za šta drugo, osim za utvrđivanje identiteta.

„Ako nam posredstvom Interpola, recimo, nemačka policija dostavi otisak za koji smatraju da potiče sa naše teritorije i traže da to utvrdimo, u tom slučaju otiske možemo da propustimo kroz bazu otisaka uzetih iz biometrijskih dokumenata – ličnih karata i pasoša. U svakom drugom slučaju, ne smemo to da radimo“, kaže Petrović.

U okviru NKTC-a nalazi se i više laboratorija koje su opremljene najsavremenijim aparatima i uređajima uz pomoć kojih se obavlja veliki broj DNK, sudsko medicinskih, bioloških, toksikoloških, balističkih forenzičkih analiza i veštačenja , kao i veštačenja požara, eksplozija i havarija, dokumenata i rukopisa, glasa i audio zapisa.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike