Crveno svetlo za Skoplje i Tiranu ne mora biti loša stvar
BRISEL – Kada je dao crveno svetlo za početak pregovora o pristupanju Severne Makedonije i Albanije, francuski predsednik Emanuel Makron uništio je ključnu strategiju Unije za transformaciju za Zapadni Balkan, jer ne samo da je članstvo u EU udaljeno za dve države Zapadnog Balkana već i ostale polako gube nadu, piše briselski portal Politiko.
To, međutim, ne mora nužno da bude loše, jer kao što je svojevremeno rekao britanski premijer Vinston Čercil, ne treba protraćiti dobru krizu, dodaje se u analizi.
„A, činjenica je da članice (EU) poput Francuske ne mogu da se slože i podrže presudu Evropske komisije, koja je prethodno ocenila da su i Severna Makedonija i Albanija ispunile kriterijume za početak razgovora, zaista je kriza. To govori da vlade članica EU ne veruju EK, što čini proces proširenja nepredvidivim“, navodi se u tekstu.
Međutim, to ne znaci da EU treba da odustane od Balkana, već da trenutni zastoj treba da posmatra kao priliku da preispita svoj odnos sa regionom.
„Za EU ovo bi mogao da bude trenutak da konačno razvije bolje strategije za suocavanje sa autokratama u regionu, koji trenutno nemaju potrebu, a ni nameru da odustanu od neformalne kontrole nacionalnih institucija“, piše Politiko.
Evropska komisija je prošle godine to prepoznala kao problem, ali se sa njim suočila suviše bojažljivo. Umesto toga, odlučila je da proces proširenja bude komplikovaniji.
Francuska tvrdi da želi da poboljša način na koji EU pristupa pregovorima o proširenju, ali nije ponudila način na koji bi to trebalo uraditi. Zbog toga je ovo pravi trenutak da EU to preuzme na sebe i razvije novu spoljnu politiku u regionu koja će se fokusirati samo na proces pristupanja, makar i po cenu dobre diplomatije, prenosi Blic.
Pristup bloka Zapadnom Balkanu predugo se oslanjao na princip po kome je ideja članstva u EU bio jedini podsticaj za rešavanje otvorenih sporova.
Taj metod nije delovao na primeru Srbije i Kosova, ocenjuje Politiko.
Dijalog s Briselom je bio vođen obećanjem da će normalizacija odnosa Beograda i Prištine otvoriti njihov put ka članstvu u EU, ali to više ne deluje godinama unazad, uništeno je razgovorom o pomeranju granica i neizvesnošcu da li će pet članica bloka koje ne priznaju Kosovo promeniti mišljenje.
Mogućnost EU članstva bio je dovoljan podsticaj za neke zemlje, ali to je samo odvraćalo pažnju sa stvarnog problema. Suviše dugo se spoljna politika EU oslanjala na ideju o članstvu kao o nekoj vrsti leka, umesto na intenzivno posredovanje.
EU i Zapadni Balkan sada su na prekretnici i moraju da smisle potpuno novi način za saradnju. Šest zemalja regiona moglo bi da pronađe polja politike koja bi mogli da integrišu u EU bez formalnog pristupanja, a EU bi mogla da ohrabri takve napore ekspertizom i resursima.
Na taj način, čak i ako se ispostavi da je put do članstva duži od očekivanog, region bi mogao da se približi EU. Čak i ako to sada nije zamislivo, države regiona bi mogle da postanu deo šengenske zone ili evropskog ekonomskog prostora. Na kraju bi ulazak u EU bio kraći i brži, jer bi se države postepeno integrisale u strukturu EU.
Rampa Severnoj Makedoniji i Albaniji treba da bude i dragocena lekcija reformatorima u regionu koji su se predugo oslanjali na podršku autsajdera. Poruka iz Brisela sada je jasna – u ovome ste sami, zaključuje se u tekstu.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.