Tramp i Kim Džon-Un kandidati za Nobelovu nagradu za mir

Ove godine, čak 331 pojedinac i organizacija predloženi su za prestižnu nagradu, koju se u petak dodeljuje u Oslu, te peteoro članova Nobelovog odbora ima težak zadatak.

Iako se čini da je gotovo nemoguće pogoditi dobitnika, s obzirom na to da se spisak kandidata drži u tajnosti, prognoza ne manjka.

Ako je verovati internet kladionicama, najviđeniji za Nobela za mir su južnokorejski predsednik Mun Džae-in i njegov severnokorejski kolega Kim Džong Un zahvaljujući približavanju dveju Koreja.

Stručnjaci za Nobel, koji češće pogreše nego pogode, zbunjeni su kada se spomene ta mogućnost.

„S jedne strane, napredak između dve Koreje je, po mom mišljenju, nešto najspektakularnije na tom području ove godine. S druge strane, pitam se ne bi li bilo preuranjeno dodeliti za to nagradu“, komentir je direktora Međunarodnog instituta za istraživanje mira iz Stokholma, Den Smita.

Pasivnost Kim Džong Una kada je reč o ljudskim pravima takođe mu nije plus za nagradu.

„Odradio je dobar posao u promovisanju mira na Zimskim olimpijskim igrama u Pjongčangu“, primećuje švedski profesor Piter Valensten, stručnjak za međunarodna pitanja.

Još jedan od kandidata je Donald Tramp, kog bi neki međunarodni čelnici, kao što su britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson, ali i sam Mun Džae-in rado videli ovenčanog nagradom za njegove inicijative za Korejsko poluostrvo.

S kvotom 7 prema 1, Tramp je među prvih troje kandidata kladioničara Betssona, daleko ispred francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanske premijerke Tereze Mej i ruskog predsednika Vladimira Putina, za koje je kvota 75 prema 1.

Međutim, Nobel za Mir za Trampu ne bi bio primeren, smatra Den Smit, ukazujući na neke njegove odluke „jako negativne za mir“, kao što je povlačenje SAD-a iz međunarodnog sporazuma o klimi i onog s Iranom. Štaviše, jedina javno objavljena inicijativa za kandidaturu Donalda Trampa Nobelovom odboru poništena je jer je potekla od osobe koja je falsifikovala identitet.

Po Valenstenu, nagrada bi mogla tako otići etiopskom premijeru Abiju Amedu. On je vlast preuzeo u aprilu, a približavanje njegove države i Eritreje dogodilo se letos, malo prekasno da upadne u oči Nobelovom odboru koji prima nominacije na samom početku godine.

Zbog neizvesnosti kada je reč o skromnom napretku postignutom na globalnom novou, neki se posmatrači u potrazi za naslednikom prošlogodišnjeg laureata, Međunarodne kampanje za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), okreću „klasicima“.

Dok hashtag #MeToo doprinosi buđenju svesti, nagrada bi mogla otići u ruke aktivistima za borbu protiv seksualnog nasilja, kao što je kongoanski ginekolog Denis Mukvege, koji je već dosta puta bio nominovan, ili mladoj jezidskoj aktivistkinji Nadiji Murad, bivšoj seksualnoj ropkinji Islamske države, koja je već ovenčana nagradom Saharov.

Direktor Istraživačkog instituta za mir iz Osla (Prio) Henrik Urdal smatra da bi nagradu mogao dobiti Svetski program za hranu, agencija UN-a koja vodi brigu da desetine miliona gladnih u svetu svake godine dobiju hranu. Od ratnih zona Jemena do izbegličkih kampova Rohindža u Bangladešu „vidimo da glad postaje jedan od glavnih humanitarnih izazova našeg vremena“, naglasio je.

Među potencijalnim kandidatima navode se i Visoko povereništvo za izbeglice, saudijski bloger Raif Badavi, udruženja za zaštitu medijskih sloboda kao što su Reporteri bez granica i aktivisti za ljudska prava u Rusiji poput nevladine organizacije Memorijal i lista Novaja Gazeta.

Laureat će biti poznat u petak u 11 sati.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.