U drugi krug izbora za predsednika Poljske 1. juna proevropski kandidat, gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski i kandidat opozicionih konzervativaca, direktor Instituta pamćenja naroda Karol Navrocki ulaze sa minimalnom razlikom od 1,5 odsto.
Jutros, nakon prebrajanja glasova sa 99 odsto birališta u Poljskoj i svih biračkih mesta u dijaspori kandidat vladajuće koalicije desnog centra Tšaskovski osvojio je 31,2 odsto glasova, pobedio u 10 od 16 vojvodstava, a vodi u svim velikim gradovima i u dijaspori.
Drugoplasirani od 13 kandidata na izborima održanim u nedelju čime je ušao u drugi krug, Karol Navrocki, osvojio je 29,7 odsto glasova, što je neznatno poboljšanje u odnosu na izlazne ankete za poljske televizije odmah posle zatvaranja birališta.
Objavljene se i prve ankete ishoda drugog kruga izbora, za privatnu televiziju TVN i po njima bi pobedio ali vrlo tesno Tšaskovski, sa 46 odsto glasova, dok Navrocki ima podršku od 44 odsto.
Dijaspora u kojoj je ovog puta interesovanje za izbore bilo veliko, na prvo mesto iznela je Tšaskovskog sa 36,82 odsto glasova.
Međutim, u drugi krug bi prema tim glasovima oko pola miliona Poljaka u dijaspori zauzeo mladi kandidat radikalne desnice Slavomir Mencen sa 16,58 odsto glasova koji je po glasovima u zemlji tek na trećem mestu sa preko 15 odsto glasova.
Ishod drugog kruga i da li će vlada premijera Donalda Tuska moći da nastavi da demontira autoritarne elemente kakve ima Mađarska premijera Viktora Orbana koje su u pravosuđe pre svega ali i druge institucije unele reforme prethodne vlasti konzervativnih nacionalista iz Prava i Pravde.
Pitanje je i da li će Poljska učvršćivati evropska savezništva ili slepo slediti administraciju američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) zavisiće u dobroj meri da li će Mencen i radikalna desnica podržati nekog od kandidata.
Analitičari ocenjuju da su birači vladajuće široke koalicije liberala, demohrišćana i levice, posebno mladi, u nedelju u prvom krugu dali žuti karton Tšaskovskom, nezadovoljni kako vlada premijera Tuska ispunjava predizborna obećanja iz jeseni 2023. godine, posebno obnavljanje nezavisnog pravosudja, za Poljakinje obećanje revizije restriktivnog zakona o abortusima i obračun sa korupcijom prethodne vlasti.
Upravo žene i mladi birači nosili su na svojim plećima svih osam godina vladavine poljske konzervativne desnice do jeseni 2023. godine teret protesta na ulicama a oni su u nedelju ostali kod kuće a i odziv je bio osetno manji od rekordnog na parlamentarnim izborima, juče 66,8 odsto.
„Raznovrsna ponuda kandidata na strani desnice izvukla je na birališta one koji su nezadovoljni vladom i oni su našli razne načine da vladi pokažu žuti karton“, ocenila je za današnju Gazetu viborču analitičarka Ana Vojćuk.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com