Čitač

J. T. 4. april 2009. 00:00

Žanr: drama, romansa
Trajanje: 123 min.
Zemlja: SAD, Nemačka, 2008.
Premisa: Otključajte misteriju!

Glavne uloge:	Kejt Vinslet (Kate Winslet), Ralf Fajns (Ralph Fiennes), Žanet Hajn (Jeanette Hain), Dejvid Kros (David Kross), Lena Olin (Lena Olin)
Scenario:	Dejvid Her (David Hare), Bernard Šlink (Bernhard Schlink) – knjiga
Režija:	Stiven Daldri (Stephen Daldry)

SINOPSIS
Zasnovan na bestseleru Bernarda Šlinka, "Čitač" je priča o neobičnoj strasnoj ljubavi između Mihaela Berga i dvostruko starije Hane. Strastvena veza naglo se prekida kada Hana jednog dana nestane. Osam godina kasnije, oni se sreću u sudnici, gde preispituju Haninu krivicu i vezu s nacističkim zločinima.
O FILMU
Radnja filma "Čitač" odvija se u posleratnoj Nemačkoj, kada bolesnom tinejdžeru Majklu Bergu u pomoć prilazi Hana, žena dvostruko od njega. Posle oporavka Majkl kreće u potragu za njom kako bi joj se zahvalio. Ubrzo, oni ulaze u strasnu, ali tajnu vezu.
Majkl otkriva da Hana voli kada joj se čita, što produbljuje njihov odnos. Ona je oduševljena u trenucima dok joj Majkl čita redove iz "Odiseje", "Haka Fina" i "Dame sa psićem". Uprkos intenzivnoj povezanosti, Hana misteriozno nestaje, a Majkl je ostavljen zbunjen i slomljenog srca.
Osam godina kasnije, dok kao student prava proučava procese koji se vode protiv pripadnika nacističkog režima, Hana se vraća u njegov život. Ovoga puta kao neko koga vidi u sudnici. Dok se Hanina prošlost odmotava, Majkl otkriva duboku tajnu koja će uzdrmati njihove živote.
"Čitač" je potresna priča o istini i pomirenju, o tome kako se jedna generacija suočava sa zločinom druge. Glavne uloge tumače Rejf Fajns, David Kros i Kejt Vinslet, a režiju potpisuje Stefan Daldri (dobitnik Oskara za film "Sati"). Film je zasnovan na nagrađivanom romanu Bernarda Šlinka, koji je preveden na 40 jezika i bio prvi nemački roman koji je bio na prvom mestu bestseler liste.
Kako živeti u senci velikih zločina moderne istorije? Može li se jedna generacija suočiti s neoprostivim grehovima prethodnika? Ili su neka nasleđa suviše teška da bi se razumela, suviše zla da bi se prihvatila, suviše stravična da bi se oporavilo od njih?
Profesor prava Bernard Šlink objavio je ovo autobiografsko delo 1995. godine, a ono je kasnije prevedeno na 40 jezika i postalo prvi nemački roman na listi bestselera "Njujork tajmsa". Širu popularnost roman je stekao 1999. godine kada je Opra Vinfri izabrala ovaj naslov za popularni klub ljubitelja knjige izjaviši: "Ko bi mogao da pretpostavi da knjiga od samo 218 strana može pokrenuti toliko emocija?"
"To je priča o onome što mi nazivamo ‘druga generacija’", kaže Šlink opisujući decu rođenu u posleratnim godinama. "Mi smo odrastali veoma bezazleno, sve dok u jednom momentu nismo shvatili šta su naši roditelji, učitelji i sveštenici činili. Kada volite nekoga koje je učestvovao u nečem užasnom, to ne može da vas ne dotakne". U Nemačkoj, razumevanje rata čak ima i termin u psihologiji – Vergangenheitsbewaltigung, što se odnosi na "borbu za postizanje sporazuma s prošlošću". Roman govori o tome koliko je važno razumeti istoriju jedne zemlje.
Prava za film Harvi Vajnštajn i kompanija Miramaks stekli su 1996. godine. Na Vajnštajnov nagovor u projekat ulaze Antoni Mingela i njegov produkcioni partner Sidni Polak. Vajnštajnova ideja je bila da Mingela napiše scenario i režira film. Ali, dramaturg ser Dejvid Her, koji je kasnije bio nominovan za scenario filma "Sati", takođe je pročitao Šlinkov roman i poželeo da ga adaptira za film. Pošto je u to vreme Mingela upravo dobio Oskara za film "Engleski pacijent" i bio u pregovorima o nekoliko velikih projekata, Her se potrudio da započne rad na scenariju, ali je ostalo na tome da ga Mingela razradi i sam završi.
Skoro deset godina kasnije, bez gotovog scenarija, Daldri, koji je učio nemački kao dečak i živeo u Berlinu, počeo je da se zanima za mogućnost da režira ovaj film. Prirodno, odmah je pomislio na Hera kao scenaristu. "Mi smo sarađivali na ‘Satima’ i ovo je drugi vrlo komlikovan i veoma ambiciozan film koji smo ostvarili zajedno", kaže Her. "Duboko smo povezani, kao ljudi koji su u ratu bili zajedno, znamo snagu i slabosti onog drugog".
Nastajući iz Šlinkovog romana koji se hronološki odvija u tri dela, filmska verzija scenarija "skače kroz vreme" u strukturi koja gledaoca vodi kroz život glavnog karaktera u nekoliko različitih ključnih momenata od pedesetih do devedesetih godina i nazad. Sjajan scenarista, reditelj i autor, nezadovoljan zbog pokoravanja tradiciji, Her iskazuje revolt u svojim originalnim radovima donoseći svež pristup.
"Kada idem u bioskop, vrlo se dosađujem ako u filmovima od početka mogu da predvidim tok i karaktere", kaže Her, koji je želeo da oslobodi "Čitača" mesta kojima su obilovali raniji filmovi o posleratnom periodu s koncentracionim logorima, posleratnim traumama i individualnom krivicom u zločinima koje je počinila država. "Mene samo zanimaju one stvari koje ne pripadaju nekom žanru", kaže on i dodaje: "Ovo sigurno nije ono što se naziva ‘slikom holokausta’.
Započinjući rad na filmu, scenarista i reditelj otputovali su u Nemačku kako bi s autorom knjige Bernardom Šlinkom razgovarali o fenomenu posleratne krivice i raspravi koju je ovo delo isprovociralo. "Knjiga ima veliki istorijski značaj u Nemačkoj", kaže Daldri. "To je jedina priča koja ističe problem toga kako nastaviti život posle onoga što je učinjeno."
Usmerena je da objasni kako da deca generacije koja je počinila zločin žive s posledicama. Reditelj kaže: "Film ulazi u samu srž ratnog zločina, ali pažljivo, ne opisujući čuvare koncentracionih logora kao svirepe gadove niti kao zaklete zločince, već kao prosečne radnike i komšije. On razotkriva obične ljude koji su počinili ove zločine – banalnost zla." Za razliku od mnogih scenarista čiji rad prestaje pošto isporuče finalnu verziju teksta, Her je bio više nego dobrodošao u procesu snimanja filma, kao što je bio slučaj i sa "Satima".
O REŽISERU
Stiven Daldri (reditelj)
Njegov prvi film – "Bili Eliot", osvojio je preko 40 međunarodnih nagrada i imao tri nominacije za Oskara, uključujući nominaciju za najbolju režiju. Njegov drugi film, "Sati", takođe stiče veliki broj priznanja, osvaja čak devet Oskara i 11 Bafta nominacija.
O GLUMCIMA
Kejt Vinslet (Hana)
Engleska glumica odrastala je u porodici glumaca i počela da glumi na britanskoj televiziji sa 13 godina. Međunarodnu popularnost stiče sa 17 godina u filmu Pitera Džeksona "Heavenly Creatures". Usledila je uloga u filmu Anga Lija "Razum i osećajnost", koji joj je doneo prve nominacije za Oskara i Zlatni globus. Potom je igrala u filmovima "Jude" i "Hamlet". Onda je došao "Titanik" Džejmsa Kamerona.
Tako, u 22. godini, Kejt biva po drugi put nominovana za Oskara i stiče čast da bude najmlađa glumica ikada koja je stekla ova značajna priznanja. Zatim dobija uloge u filmovima "Hideout Kinky" (1997), drami Džejn Kempion "Sveti dim" (1998) s Harvijem Kajtelom, "Quills" s Džefrijem Rašom i Majklom Kejnom. Od značajnih ostvarenja usledili su "Večni sjaj besprekornog uma", "U potrazi za Nedođijom", "Little Children". Nedavno smo je gledali u filmu "Revolucionarni put". Za ulogu Hane u filmu "Čitač" osvojila je Oskara za glavnu žensku ulogu.
Ralf Fajns (Majkl)
Odrastao je u Engleskoj i Irskoj. Pohađao je Royal Academy of Dramatic Arts, posle čega su usledile mnogobrojne uloge u pozorištu i na televiziji. Prvo pojavljivanje na filmu bilo je u ostvarenju Petera Kosminskog "Orkanski visovi" Emili Bronte sa Žulijet Binoš. Oduševljen Fajnsovim izvođenjem u ovom filmu, Stiven Spilberg angažuje ga za ulogu Amana u "Šindlerovoj listi", koja Fajnsu donosi nominaciju za Oskara. Druga značajna ostvarenja uključuju i Redfordov film "Quiz Show", "Strange Days", "Oscar and Lucinda", "Onegin", "The End Of The Affair", "The Good Thief", "The Avengers", "Sunshine". Godine 1995. igra u "Engleskom pacijentu", koji mu donosi nominacije za Oskara, Zlatni globus i nagradu Bafta.
Oficijelni sajt