Dve godine bez Tošeta

Kako bolan dan, 16. oktobar! Težak, nesnošljiv. Opet nam dolazi. Da nam kaže, da nas seti. Već je dve godine prošlo. Drugačije se vreme meri od toga dana, teži nam život postade. Korake sopstvene triput merimo, pitamo se kuda da hodimo. Mnogo smo siromašniji od tada.
Je li koga prošao bol, je li kome lakše sa ove distance? Ne. Nema anđela a kao da nema ni nas. Tražimo izlaz, posrćemo. Treba nam njegov osmeh, njegov glas, njegova ljubav. Da nas povede, izbavi iz jada, ulije hrabrosti, samopouzdanja. Kruševo je tiše nego ikad, Makedonija i dalje jeca, a Beograd kô Beograd, čini se da živi, sve je u pokretu, gužva i jurnjava na sve strane. Ali mi znamo kako nam je. Tugujemo za njim. Boli, bezmalo kao i prvog dana. I boleće još dugo…
16. oktobra navršavaju se tačno dve godine od smrti jednog od najvećih, pre svega ljudi a zatim i pevača današnjice. More suza je proliveno od tada, neutešni ostajemo i danas, a siguran sam da njegov odlazak nikada nećemo ni prihvatiti. Jednostavno, vreme je tu nebitno, samo naučimo da živimo sa tim bolom.
I danas hiljade ljudi svakodnevno poseti mesto njegovog počinka, pesme su jednako slušane, a njegov osmeh, koji je umeo da isceli čoveka, ne bledi nam pred očima. Ove godine organizovan je maraton u znak sećanja na Tošeta. Petnaest profesionalnih maratonaca trčaće tri dana od Nove Gradiške do Kruševa, pevačevog rodnog mesta. A 17. oktobra u Beogradskoj areni dočekaće ih brojni članovi međunarodnog fan-kluba. Isti doček organizuje se i u Skoplju, dan kasnije.
Biće to još jedna prilika da se setimo večnog dečaka iako ga od tog nesrećnog dana nismo ni zaboravljali. Prilika da čujemo ponovo neku pesmu, pogledamo spot. Da se setimo onoga čemu nas je učio. Da volimo. Iako ga nema s nama, mnogo toga možemo. Samo jedno nikako. Da se pomirimo s tim da ga nema.
Zauvek s nama, naš Toše.
Tužni vremeplov

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.