Gost Egzita – Suzan Vega

Krhka i nežna gotovo do prozirnosti, ali i dovoljno hrabra da stane pred auditorijum i otvori srce, Suzan Vega (Suzanne Vega) je netipična pojava na prebukiranom zvezdanom pop nebu. Mada je kantautor i sama piše pesme koje izvodi, nalik na mnoga slavna imena iz prošlosti, poput Boba Dilana ili Džoan Baez, njen poetizovani muzički izraz ne sadrži i obaveznu dozu pobune koja bi se očekivala od svakog savremenog trubadura dok sam s gitarom baca svetu istinu u lice. Ipak, Suzan po pravilu ima čvrst stav koji saopštava na naglašeno lirski i melodičan način, pa je kritičari s pravom porede s velikim Leonardom Koenom.

Amerikanka rođena u Kaliforniji, već u prvoj godini života menja sunčanu Santa Moniku za problematične kvartove španskog Harlema u Velikoj jabuci, budući da su majka, kompjuterski programer, i otac, pisac portorikanskog porekla, odlučili da okušaju sreću na istoku. Getoizirano okruženje je očigledno prijalo maloj umetnici, jer je prve stihove napisala sa samo devet godina, a već sa 14 počela i da komponuje.

Pohađala je časove modernog plesa u čuvenoj Njujorškoj srednjoj školi za scenske umetnosti, da bi nakon toga upisala studije engleske književnosti na Univerzitetu Kolumbija. Dane na koledžu koristila je i da bi povremeno nastupala u malim klubovima obližnjeg Grinič vilidža, u kome su nekoliko decenija ranije počinjali i slavni kantri i folk pioniri Vudu Gatri (Voody Guthrie), Dilan i mnogi drugi, gotovo svako ko je kasnije dosegao određene visine. Gospođici Vega se posrećilo, pa je serijal nastupa u „Cornelia Street Cafeu“ ponedeljkom uveče okončan potpisivanjem ugovora za veliku izdavačku kuću.

Debi album iz 1985. godine, nazvan punim imenom umetnice, privukao je pažnju muzičke kritike, koja je u introspektivnim akustičarskim poemama videla pojavu punu obećavajuće svežine i optimizma, što se i ostvarilo već na sledećem izdanju, legendarnom „Solitude Standing“, dve godine kasnije. Potpuno neuobičajene za ondašnje prilike, dve numere postižu senzacionalan uspeh i haraju svetskim top-listama i radio i TV programima: „Luka“, koja govori o zlostavljanju dece, za koju se Suzan inspirisala posmatrajući igru komšijskih mališana, među kojima je bio i jedan tog imena, i „Tom“s Dinner“, nastala u sasvim običnom „Tomovom restoranu“ na uglu 112. ulice i Brodveja, koji je postao poznat zahvaljujući pesmi, pa je u njemu čak snimljena i jedna epizoda sitkoma „Seinfeld“. „Tom“s Dinner“ je upotrebljena i u prvim eksperimentima pri nastanku MP3 kompresionog sistema, pa je Suzan zaradila i nadimak The Mother of the MP3.

Naredni albumi su po pravilu nosili i neku novinu, pa je treći, „Days Of Open Hand“ iz 1990, pun muzičkih eksperimenata, ali i naglašeno snažnih emocija, dok već na „99,9 F“ dve godine kasnije muzička matrica donosi neočekivanu kombinaciju folk napeva s dens ritmovima i industrijal ambijentom. „Nine Objects Of Desire“ iz 1996. upotrebljena je u filmu „Istina o psima i mačkama“, dok se neobjavljena „Woman On The Tier“ našla u Oskarom nagrađenom filmu „Mrtav čovek hoda“. Nakon razvoda od producenta Mičela Froma (Mitchell Froom) 2001. godine objavila je album „Songs In Red And Gray“, a zatim i kompilaciju „Retrospective: The Best of Suzanne Vega“ 2003. godine.

Suzan Vega proslaviće 47. rođendan (rođena je 11. jula 1959. godine) na Petrovaradinskoj tvrđavi i festivalu Exit, gde će nastupiti na glavnoj bini.

Koristan link:
Oficijelna prezentacija EXIT 06

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.