Ljubav se danas meri cenom mobilnog telefona

Mladen Jagušt (93) je bio jedan od najznačajnijih muzičkih dirigenata u Jugoslaviji u svim „disciplinama”: horskoj, operskoj, simfonijskoj i oratorijumskoj, a što je posebno važno, sa velikim međunarodnim priznanjima.

Diplomirao je na zagrebačkoj muzičkoj akademiji. Zatim je u Radio Zagrebu bio vođa hora, orkestra i opere. Potom je rukovodio horom i orkestrom Umetničkog ansambla Doma JNA u Beogradu, pa je bio direktor opere i baleta Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu…

Danas živi u Beogradu, mirno i zadovoljno:

– Ne žalim se ni zbog čega. Mislim da je to zbog činjenice što nikad nisam vodio raskalašan život, pa sam na životnom putu sačuvao zdravlje koje merim vitalnošću svih funkcija svog organizma. Sve se to, verujem, događa i zbog činjenice da sam uvek bio potpuno posvećen svom poslu. Drugim rečima, mene je do ove zdravstvene situacije dovela muzika. Moje životno geslo je uvek bilo i ostalo: „Posao pa sve ostalo”.

Ipak, kako čuvate zdravlje i snagu?

Vežbama svih vrsta: mentalnim i fizičkim. Nema jutra i večeri da ne odradim niz gimnastičkih vežbi u kući, a o šetnjama da i ne govorim. Stanujem u Novom Beogradu uz zemunski kej na Dunavu, a to mi je božji dar. Te šetnje mi vraćaju veru u istinu da je druženje sa prirodom najbolji lek za sve brige i poneke fizičke smetnje. Jer u zdravom telu je zdrav i duh.

Koliko instrumenata svirate?

Već u osmoj godini svirao sam na violini i klaviru. Violina je bila moj osnovni instrument, a mojoj sestri je to bio klavir. Međutim, kad sam imao osam godina ja sam na klaviru odsvirao nešto što se dopalo profesoru i od tada se ne rastajem od klavira, a violinu sam uglavnom „penzionisao”.

A koliko jezika govorite?

Italijanski i francuski zato što su „muzikalni”, a nemački sticajem okolnosti, jer sam, kao dete, živeo u takvom okruženju. Čuvala me je Nemica. Prednost nemačkog u odnosu na francuski i italijanski je u činjenici da na nemačkom imam dragocenu muzičku literaturu.

Da li ste „vlasnik” još neke umetnosti?

Jesam. To je slikarstvo. U gimnaziji sam imao profesora Rusa koji je bio učitelj slikanja. On mi je otvorio vrata slikarskih tajni. Od tada se te dve umetnosti, muzika i slikarstvo, prepliću u mom životu, ali bez saplitanja, već, naprotiv, u skladu, kao moje dve ruke.

Kad ste poslednji put održali koncert?

Prošlog decembra. Pripremio sam lep koncert sa našom vrhunskom umetnicom, operskom divom Jasminom Trumbetaš Petrović. Koncert je održan u jednoj od naših najboljih sala u Beogradu, u Kolarcu. Tada je pevala „Rekvijum” Johanesa Bramsa. S njom sam uvek imao lepu saradnju, pa je tako bilo i tada. U pripremama koncerta pevao sam sa njom. Ona je sopran, a ja tenor.

Šta radite kad, kao sad, nemate koncert?

Tada prelazim u moju drugu umetnost, u slikarstvo. Sad imam dva-tri platna na kojima sam počeo da radim. Jer ja sebi uvek dajem zadatke, a prvi je – da uvek moram nešto da radim, ali ne bilo šta. Svi moji planovi okrenuti su, uglavnom, umetnosti.

Ko su vam bili uzori u muzici?

Italijan Pelestrina koji je živeo u 18. veku. Bio je velemajstor za horsko pevanje. Uzori su mi bili i Hajdn, pa Mocart i Betoven… Ali, danas je u muzici više majstorije nego osećanja, a bez osećanja nema ljubavi. I sve manje ima ljubavi i u životima mladih ljudi. Danas se ljubav meri cenom mobilnog telefona. Moj unuk ima 35 godina, najbolji je primer za bežanje od porodičnih obaveza. On je profesor jezika i filozofije, a ne želi da ima decu.

S kim živite danas?

Moja supruga Čehinja Marija je umrla pre osam godina, a sad je uz mene moja ćerka Lada (65). Po obrazovanju je klasični filozof, a za mene je ona božji dar. Profesor je latinskog, grčkog i starogrčkog. Govori, piše i prevodi najkomplikovanije tekstove na pet jezika. U šezdesetoj godini je otišla u penziju. Ali, i sad mnogo radi.

Šta vas najviše obavezuje?

Uvek je to bila i ostala samo moja nasušna potreba da uđem u bit muzike koju dirigujem. Takav sam i u svim ostalim životnim događanjima. Kad nešto radim moram to da činim sa potpunim razumevanjem. Ako to ne mogu da protumačim pitam onoga ko zna.

Da li verujete u boga?

Verujem, ali ne u onoga u koga veruju muslimani, ni u koga veruju katolici, a ni u onoga u koga veruju pravoslavci. Jer vere su izmislili ljudi da bi mogli da vladaju drugim ljudima.

Koja su vaša životna pravila?

Ona dva kojima me je otac naučio: „Ne čini drugom ono što ne želiš da neko čini tebi”, kao i „Živi i daj drugome da živi”.

Kad ste bili zatečeni?

U jednoj televizijskoj emisiji, u toku intervjua sa Divnom Ljubojević, pevačicom duhovne muzike. Ona je na pitanje „Ko od umetnika, u svim našim životnim odnosima, zavređuje najveću pažnju” kazala: „To je, pre svih, veliki muzički dirigent Mladen Jagušt.”

Koji odgovor imate na ovaj stav Divne Ljubojević?

Duboko se klanjam Divni. Ali, ne samo zbog lepih reči o meni već i zbog njene umetnosti. Ona je stvarno svetski neprevaziđena u pevanju duhovne muzike!

Šta čitate?

Odavno ne čitam ništa novo, ni knjige, ni novine. Sve je to daleko od mojih sadašnjih interesovanja. Knjige piše ko stigne, a u svim novinama ima toliko politike da nemam strpljenja ni interesovanja da pratim sve te događaje koji me samo zbunjuju, pa kao takvi ne mogu da me osvoje. Ja tražim spas u šetnjama i slušanju operskih arija i sadržaja koji me odvode u neki meni zanimljiv svet.

(Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.