Muzika na „Jutjubu” hteli to autori ili ne

Da li je „Jutjub” anđeo ili đavo – pitanje je koje je proteklih meseci aktuelnije nego ikad. Ako pitate bilo kog umetnika ili zaposlenog u muzičkoj industriji, odgovor je jasan – demon, koji blagosilja svetsku pljačku. Ali, za „Gugl”, „Jutjub” je jedan od njegovih najunosnijih poslovnih izuma, a za više od milijardu korisnika – blagodet, pri tom besplatna!

S obzirom na to da je u protekloj deceniji prodaja albuma opala za čak 60 odsto, moć muzičke industrije, za razliku od „Jutjuba”, manja je nego ikad. Čak 98 odsto korisnika interneta samo u SAD, uzrasta od 18 do 24 godina, posećuje taj sajt.

Oko tri milijarde dolara zarada je koju je ostvarila muzička industrija od „Jutjuba” u proteklih 11 godina. A od „Spotifaja”, koji, za razliku od „Jutjuba”, funkcioniše na principu pretplate, samo u 2015. inkasirano je 1,8 milijardi dolara. I nedavni izveštaj Međunarodne fonografske industrije pokazuje ogromnu razliku između količine muzike koja se konzumira na platformama poput „Jutjuba” i novca koji se od toga dobija. Jer 900 miliona konzumenata besplatnih platformi je u 2015. donelo zaradu od 634 miliona dolara, dok je od 68 miliona pretplatnika muzičkih portala inkasirano dve milijarde dolara.

Otuda i ne čudi da je „Jutjub”, najpre viđen kao promotivno sredstvo, došao glave muzičarima i industriji koji su krenuli u bitku sa najpopularnijim sajtom za slušanje i razmenu sadržaja. Nedavno su Pol Makartni, „Ju-tu”, „Kings of Leon”, Bek i Tejlor Svift poslali pismo Kongresu u kome navode „Jutjub” kao pretnju i traže reformu zakona koji omogućava sajtu da bude „domaćin” milionima neautorizovanih video-klipova.

Umetnik nema izbor – njegova muzika naći će se na ’Jutjubu’, hteo on to ili ne, a prihod koji od toga ostvaruje je smešan”, rekao je za „Rolingstoun” Irving Azof, menadžer grupa „Igls”, „Van Hejlen” i Kristine Agilere. Isto misli i Piter Menš, koji zastupa „Metaliku”, „Red hot čili pepers” i „Mjuz”, jer je u izjavi za Bi-Bi-Si „Jutjub” nazvao „đavolom”: „Ako se pod hitno nešto ne uradi, završili smo za sva vremena. Slobodno ugasite svetlo!”

I nedavni izveštaj iz Velike Britanije pokazuje da su ostrvski umetnici u 2015. više zaradili od prodaje vinila (25,1 milion funti), nego od „Jutjuba” (24,4 miliona funti).

Zakon o digitalnim autorskim pravima iz 1998. dozvoljava da se na internet stavi bilo kakav sadržaj, koji je zaštićen autorskim pravom, uz obavezu da se skine po zahtevu.

Iz „Jutjuba” poručuju da su potrošili čak 60 miliona dolara da naprave program „Content ID”, zahvaljujući kome, navodno, uspevaju da identifikuju 99,5 odsto sadržaja koji su zaštićeni autorskim pravom. Međutim, „Azof” procenjuje da im svaki dan promakne čak 48 miliona neautorizovanih video-klipova. Zahteva da se „Jutjub” obaveže da bez dozvole autora neće omogućavati postavljanje sadržaja, i da lobira da se reformiše zakon.

Nema šanse, poručuju tehnološki giganti! Njihov stav je da muzička industrija traži od digitalnih servisa da plaćaju više samo zato što ona više nije u stanju da ostvari profit od prodaje albuma. Kažu – muzička industrija treba da se prilagođava novim okolnostima, umesto što uporno pokušava da svoj oveštali model poslovanja nametne u novom dobu.

Najveće diskografske kuće „Vorner”, „Soni” i „Juniverzal” treba uskoro da revidiraju postojeći licencni ugovor sa Jutjubom”, a pitanje je da li će im pomoći ova prašina koja se digla oko „Guglovog” sajta?

Prinsov „krstaški rat”

Muzičari ne samo što dobijaju male tantijeme od „Jutjuba” već su prinuđeni i da troše svoj novac za skidanje sadržaja sa portala. Zašto je pokojni Prins, koji je desetak godina proveo u „krstaškom ratu” sa „Jutjubom”, morao da iz svog džepa plaća, kako je govorio, „tim opakih crnih advokatica” samo zato što nije želeo da se njegova dela nađu na ovom i sličnim sajtovima? „Ako hoćete moju muziku, platite”, govorio je, i do njegove smrti u aprilu, tako je i bilo…

Zašto je britanska grupa „Kvin” morala da angažuje firmu „Believe Digital” da lovi i skida neautorizovani sadržaj? Međutim, ni to nije dovoljno, jer di-džej i producent Dedmaus je prošle godine angažovao advokata da ukloni kanal na „Jutjubu” sa 400 njegovih neautorizovanih video-klipova. Blagostanje je trajalo kratko – posle 48 sati taj sadržaj vaskrsao je.

(J. K., Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.