„Stonsi“ su zakon!

Beograd je svet. Stonsi su održali kocert u Beogradu. Najveća grupa svih vremena pokazala je našoj publici kako izgleda spektakl i kako se pravi profesionalci i ljubitelji muzike ponašaju kada izađu pred svoje obožavaoce. Stonsi su dokazali da njima ni u sedmoj deceniji niko ne može da parira i da su verovatno jedini bend na svetu koji objedinio talenat, profesionalnost, dobru muziku, scenski nastup i neospornu sposobnost da „napale“ publiku.
Na Ušću je preko 50.000 posetilaca već od 17 časova iščekivalo najveći spektakl koji je ovaj grad ikada video. Kao predgrupe Stonsima nastupili su britanski „The Answer“ i domaća grupa „Električni orgazam“ s vidno uzbuđenim Giletom, kome je to očigledno bilo ispunjenje dečačkih snova.
Oko 21.30 ugasila su se sva svetla, a na centralnom video-bimu neverovatne rezolucije pojavila se tačka, koja se postepeno širila i pretvarala u put, koji je zatim počeo da se ubrzava uz bubnjajući zvuk koji je pojačavao tenziju. Usledio je klimaks u vidu pucanja vatrometa sa spektakularne bine ka publici.
A zatim? Oni. Mik, Kit, Ron i Čarli pred zanemelom publikom, koja je verovatno očekivala da se samo vanzemaljci mogu iskrcati iz tog objekta nalik svemirskom brodu koji Stonsi nazivaju bina. U sledećem momentu preko 50.000 ljudi horski peva: „If you start me up, If you start me up, I’ll never stop“.
Tada se Džeger obratio publici na srpskom, i to ne s uobičajenim „dobro veče“, čemu smo od svetskih zvezda koje su nas dosad posetile mogli najviše da se nadamo, već sa: „Drago nam je da smo konačno ovde“. Džeger je gotovo ceo koncert komunicirao s publikom na srpskom jeziku, rečenicima kao što su: „Je l’ vam se peva?“, „Hoćete još?“ i „Lepo je biti blizu vas“.
Stonsi su izveli i omaž nedavno preminulom „kumu soula“ – Džejmsu Braunu (James Brown), pesmom „I’ll go crazy“ uz pomoć tamnopute pevačice Lise Fišer (Lisa Fischer) zapanjujuće moćnog glasa. Kasnije se Džeger pri predstavljanju pevačice publici našalio s njom na srpskom jeziku rečima: „Lepa ti je suknja, ali ružne sandale“.
Ređali su se, u toku dva sata svirke, sve sami hitovi Rolling Stones-a: „(I Can’t Get No) Satisfaction“, „Honky tonk woman“, „Paint it black“, „It’s Only Rock’n’Roll“ i „Jumping Jack flash“. Numeru „Sympathy for the devil“ bend je izveo uz đavolski crvenu binu, sa dve ogromne crvene baklje pored, dok je Džeger pevao s vrlo visokog balkona u dubini bine. Na kraju pesme oba krila bine su bukvalno gorela, tako da su prvi redovi publike osetili talas vrelog vazduha.
Najveće oduševljenje u publici izazvalo je pomeranje jednog dela bine s članovima benda 65 metara u sam centar publike, dok su se na video-bimu iza njih pojavila džinovska usta s karakterističnim isplaženim jezikom, što je zaštitni znak Stonsa. Međutim, jezik nije bio samo slika na bimu, već je imao i treću dimenziju i preko cele bine se plazio publici.
Stonsi su na bis, posle salvi uzvika, zaglušujuće buke i zviždanja, ponovo izašli na scenu i izveli pesmu „Brown Sugar“ s albuma „Sticky fingers“ iz 1971. godine. Na kraju koncerta publika je gromoglasnim aplauzom više minuta pozdravljala članove benda, koji su bili vidno zadovoljni. Videlo se da upijaju svaki delić energije koji im je publika nesebično vraćala, da bi posle njihovog odlaska s bine počeo fenomenalan vatromet. Džinovske trake izletele su s vrha bine i spuštale se u svim pravcima. Koncert je bio završen a publika prezadovoljna.
„Rolling Stones“ su zadali domaći zadatak kome će teško neko uskoro uspeti da doraste.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.