Kompleks Generalštaba JNA i Saveznog sekretarijata za odbranu SFRJ u centru Beograda ima izuzetnu arhitektonsku vrednost, a njegova obnova bi bila od ogromnog značaja ne samo za lokalno, već i za međunarodno kulturno nasleđe.
To su danas ocenili učesnici konferencije organizacije „Evropa Nostra“ povodom stavljanja ovog kompleksa na listu najugroženijih lokaliteta kulturng nasleđa u Evropi.
Na konferenciji u Beogradu su govorili predstavnici „Evrope Nostre“ i njenog ogranka u Srbiji, kao i ekonomisti i arhitekte iz inostranstva, članovi delegacije koja je posetila ugrožena kulturna dobra Beograda.
Generalna sekretarka „Evropa Nostra“ Sneška Kvadlig-Mihailović rekla je da je „Evropa Nostra Srbija“ nominovala stavljanje Generalštba na tu listu koju njena organizacija objavljuje svake godine, .
Ona je dodala da je delegacija domaćih i stranih stručnjaka razgovarala sa zaposlenima u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kao i sa zvaničnicima Evropske unije (EU) i odlazećim ambasadorom EU u Srbiji Emanuelom Žofreom, dok se ministar kulture Nikola Selaković nije odazvao na poziv za razgovor.
„Ponavljamo da je borba za očuvanje Generalštaba borba za očuvanje vladavine prava i celokupnog sistema očuvanja kulturnog nasleđa u Srbiji, uz poštovanje domaćih zakona i međunarodnih konvencija, uključujući Faro konvenciju o značaju kulturnog nasleđa za društvo“, rekla je Kvadlig-Mihailović.
Dodala je da ugovor, po kojem bi na mestu Generalštaba trebalo da se izgrade hotel i stambeni kompleks firme „Affinity Partners“ Džereda Kušnera, zeta predsednika SAD Donalda Trampa, ima veliki problem sa transparentnošću, i ukazala da za to ne postoje dozvole za gradnju.
„Još jednom pozivamo Vladu Republike Srbije da povuče sporne odluke donete 14. novembra prošle godine, od kojih je jedna skidanje Generalštaba sa liste zaštićenih kulturnh dobara Srbije, a druga brisanje dve parcele iz prostorne celine zaštićenog kulturnog dobra. Taj poziv Vladi je, takođe, 51 zaposlen u Republičkom zavodu (za zaštitu spomenika kulture) poslao Ministarsvu kulture, odmah nakon objavljivanja odluke (Vlade)“, rekla je Kvadlig-Mihailović.
Ona je dodala da je, zbog velike arhitektonske, urbanističke i memorijalne vrednosti, Generalštab zaštićen zakonskom procedurom od 2005. godine, kao i da, iako je zgrada ozbiljno oštećena tokom bombardovanja 1999. godine, te vrednosti nisu nestale preko noći, kao i da njih ne može da skloni nijedan investitor.
„Evropa Nostra je impresionirana hrabrošću svih službenika Republičkog zavoda (za zaštitu spomenika kulture) jer smo svesni da je stav koji brani reputaciju i kredibilitet struke važan za kvalitetnu politiku. Osim što su svi oni zajedno pisali Minisarstvu (kulture) i tražili da se odluka (o ukidanju statusa kulturnog dobra) povuče, oni su takođe odbili da se iz centralnog registra kulturnih dobara izbriše Generalštab. Struka je u maju stala u odbranu i Beogradskog sajma i do danas je 6500 stručnjaka potpisalo tu deklaraciju (o zaštiti). Pozdravljamo taj ujedinjeni front struke, koji podržavaju i organizacije civilnog društva“, dodala je Kvadlig-Mihailović.
Ona je pozvala Ministarstvo kulture i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, odnosno njihove zvaničnike, da se ponašaju u skladu sa svojim ovlašćenjima.
„U razgovorima sa stručnjacima, svi se slažu da rušenje nije opcija, već da je jedina opcija obnova. Imamo više primera gde se ozbiljno oštećene zgrade širom Evrope obnavljaju, kao i da za to dobijaju visoke nagrade Evropa Nostre. Svi se slažu da to (Kompleks Generalštaba) ne treba tretirati kao ruinu“, dodala je Kvadlig-Mihailović.
Na pitanje da li će se na mestu kompleksa Generalštaba obnoviti građevine koje su se na istom mestu nalazile pre Drugog svetskog rata, a koje su u tom ratu uništene, predsednica ogranka Evropa Nostre za Srbiju Slavica Vujović rekla je da to do sada nije razmatrano.
„Tako bismo dobili arhitekturu manje vrednosti. Kompleks (arhitekte Nikole) Dobrovića bi sada trebalo da bude nasleđe od izuzetnog značaja, a obnavljanjem zgrada koje su se tu nalazile pre bismo dobili nešto o čemu nemamo dovoljno saznanja, dok bismo izgubili važan modernistički kompleks“, rekla je ona.
Arhitekta i zvaničnica Međunarodnog saveta za spomenike i lokalitete (ICOMOS) Sabin Nemek-Pige rekla je da se vrednost rada arhitekte Nikole Dobrovića ne vezuje samo za Beograd i Srbiju, već ima međunarodni značaj.
Vrednost kompleksa Generalštaba „nije samo arhitektonska, već i suštinska za prostorno planiranje tog dela grada, gde su zgrade mnogih državnih institucija. Značajan je kontrast koji Dobrovićev kompleks predstavlja zgradama u blizini, koje svojom arhitektonskom težinom demonstriraju veliku moć. Dobrovićev projekat unosi potpuno novu formu za vreme izgradnje i duh modernosti, ali i poštuje postojeću gradnju u dve prostorne celine u kojima se nalazi Generalštab“, rekla je ona.
Nemek-Pige je dodala da u Beogradu postoji mnogo primera izvanredne posleratne arhitekture, uključujući i Beogradski sajam, kao i da to predstavlja važno kulturno nasleđe koje bi trebalo da se zaštiti u skladu sa međunarodnim propisima.
„Savet Evrope je 1991. godine prepravio dokumentaciju koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa 20. veka kako bi naglasio da je očuvanje arhitekture važno za nasleđe. Oko 2000. godine, veliki broj evropskih zemalja je počeo da uvodi mere kako bi se ovo nasleđe zaštitilo“, rekla je ona.
Ekonomista Evropske investicione banke Joakim Šnajder rekao je da budućnost kompleksa Generalštaba otvara više značajnih pitanja: „Da li zgrade uopšte mogu da se rekonstruišu i po kojoj ceni, kako javnost tome može da doprinese i da li je za to potreban javni dijalog, da li bi obnova trebalo da se sprovodi prema aktuelnim propisima, kao i čemu će kompleks (Generalštaba) kasnije da služi, su samo neka od njih“.
„Mi smo informisani da je moguće obnoviti čitav kompleks, odnosno da je njegova konstrukcija u dovoljno dobrom stanju za obnovu, a dva fakulteta (Univerziteta u Beogradu, Arhitektonski i Građevinski) uspostavila su studiju kojom bi se ova pitanja učinila vidljivijim“, kazao je on.
Šnajder je dodao da kompleks može da se obnovi po razumnoj ceni, a proces oduzimanja statusa kulturnog dobra jhe ocenio kao farsu.
„Evropa Nostra“ je vodeća evropska organizacija za očuvanje kulturnog nasleđa, partner je agencije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) i nastala je 1963. godine, a deluje u 50 država i sarađuje sa državnim institucijama velikog broja evropskih zemalja.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com