Nemaลก ama baลก nikakvu ideju kako si dospeo u ovaj zaboravljeni grad. Moลพda si uลกao u voz, prespavao svoju stanicu i zavrลกio u ovoj rupi. Moguฤe je da dolaziลก s jednog kraja pakla – i dalje nemaลก ideju.
Barem joลก uvek imaลก novฤanik. Kad pogledaลก kako izgledaju stanovnici, oni koji su joลก u vertikali, i to je ฤudo. Vrela je noฤ na ulici koja izgleda kao da nikad nije videla sunฤeve svetlosti. Poลกto nemaลก ลกta drugo da radiลก, ลกetaลก. Nagaziลก na nekog vinopiju koji se onesvestio u sopstvenoj povraฤki. Novine lete na vetru i zaustavljaju se na tvojoj nozi. U pitanju je ลพuta ลกtampa, pravo smeฤe. Osuลกena krv na stranicama.
Blatnjava ulica je simfonija opuลกaka. Sledeฤoj skitnici na koju nailaziลก noลพ je zabijen na mestu na kojem je ranije bilo oko. Moลพda si umro i otiลกao pravo u pakao. Da, moguฤe je da je tako.
Rika motora razbija noฤ u paramparฤad. Okreฤeลก se i ugledaลก uglancan, kao da je tek iz salona izaลกao, kadilak eldorado iz 1953. kako prolazi pored tebe odskaฤuฤi dobrih pola metra od zemlje. Autentiฤan je. Izvanredan. Nestaje s vidika.
Neลกto dalje ฤuje se lomljava stakla, a staromodni alarm se oglaลกava. Neki manijak se smeje. Ne ลพeliลก da znaลก. Nastavljaลก da hodaลก.
Stiลพeลก do ugla i vidiลก ih. Kurve. Puno kurvi, u kamionetima i sliฤnim vozilima. Ove kurve nisu tuลพne, iznurene, drogirane ลพene koje oฤekujeลก. One su ponosna biฤa. Svaka od njih je samouverena i prelepa kao boginja. Sreฤene do perfekcije. Vatrene. Posledice osmeha jedne od njih oseฤaลก u dลพepu. Zadivljujuฤe su. Kao da nisu s ovog sveta.
Hodaลก. Hodaลก i moลพda i sam zapaliลก cigaretu. Retro. Bez filtera. Teลกka za grlo. Zakaลกljeลก se i bacaลก opuลกak da se pridruลพi svojim sestrama i braฤi u blatu. Polako stiลพeลก. Na pravom si putu.
Hodaลก. Ne ideลก nikud odreฤeno. Nije ni bitno. Prijalo bi ti pivo. Primetiลก poluugaลกenu neonsku reklamu za neลกto ลกto izgleda kao najneugledniji bar na svetu. Dolaziลก do vrata na kojima je izbacivaฤ s ฤudesnim oฤnim jabuฤicama. Kaลพe ti da smrdiลก, ali te ipak puลกta da uฤeลก. Nema plaฤanja na ulazu.
Uลกao si. Zadah znoja. Dim. Urin. Povraฤka. Najgora rupa. U jednom separeu sedi tip umazan krvlju, u drugom je ลกupadลพija koji moli ลพenu da mu oprosti, ลกta god to bilo. Neki tip sa sasvim obiฤnom facom u treฤem. Ovo mesto je oฤajno.
Odgegaลก se do ลกanka i naruฤiลก teksaลกko pivo. Tada ugledaลก prizor na pozornici. Srce ti tone. Bar ima moฤnu binu. Za igranje. Egzotiฤni ples. Srce i dalje tone. Ove je uลพasno. Neka miลกiฤava, teลกka, kuฤka nad kuฤkama hladnog srca pokazuje sve ลกto ima gomili beznadeลพnih gubitnika.
Utiลกavaju muziku. Polako. Tuลพno. ฤuje se kantri. Dobar kantri. Gomila se stiลกava u trenutku kada anฤeo leluja preko pozornice. Ona je anฤeo – kaubojka, polako maลกe lasom, kreฤe se kao san. Oฤi su joj tuลพne, osmeh sladak. Figura kao oลพivljena fantazija. U tom trenutku zakleo bi se da ne postoji niลกta ruลพno na Zemlji.
Dobro doลกao u Grad greha.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com