Sudbonosno „da“

Simbol venčanja i početka zajedničkog života pod okriljem braka je venčano prstenje. Burma, međutim, nije proizvod današnjice, već svojevrsni simbol za koji su znale i drevne civilizacije i koji se sa generacije na generaciju prenosio tokom milenijuma sve do današnjih dana.

Pretpostavlja se da su venčani prsten među prvima otkrili stari Egipćani. Oni su ga izrađivali od skupocenih legura. Ovaj prsten je za njih predstavljao ne samo simbol sjedinjenja muškarca i žene već je, s obzirom na to da je bio u obliku kruga, označavao i dugovečnost. Burme su korišćene pri ceremonijama venčanja koje su se održavale na obalama Nila u vreme rađanja prirode, to jest u proleće. Za ulazak u bračne vode Egipćani su namerno birali ovo godišnje doba, jer je ono simbol otpočinjanja zajedničkog bračnog života. Prema nekim istorijskim podacima, burmu su od drevnih Egipćana preuzeli stari Grci i Rimljani, odakle je ovaj simbol venčanja prenet i u druge krajeve Evrope, ali i na druge kontinente.

Izrada prstenja u početku nije bila nimalo lak posao. Majstori ovog zanata pravili su prstenje od metala, ali se često dešavalo da ovako urađene burme puknu. U starom Rimu često se koristilo gvožđe za izradu burmi i one su predstavljale ne samo sjedinjenje dva bračna druga već i jačinu ljubavi muškarca prema svojoj izabranici. S vremenom su vredne umetničke ruke počele da stvaraju od zlata, ali i drugih vrednih ruda, izuzetno lepo prstenje ukrašeno dijamantima i drugim skupocenim ukrasima. Burme su pravljene u paru i po izgledu su bile iste, jedino su se razlikovale u veličini. U srednjem veku na najstarijem kontinentu bilo je popularno venčano prstenje od srebra, koje je naročito korišćeno u Italiji.

Po svemu sudeći, Irci su utvrdili da su burme koje nisu napravljene od zlata – baksuzne. Da li zbog toga ili zbog nečeg drugog, nije utvrđeno, ali sve do današnjih dana najčešće birani materijal za izradu venčanog prstenja je baš zlato.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.