Nekada se dešava da prvi sastanak jako lepo prođe – osim kraja, kada se njih dvoje nekako nespretno rastanu. I mnogi se ili "žderu" zbog takvog rastanka, ili se pitaju da se nisu prevarili u proceni – a najčešće to što je rastanak bio pomalo trapav ne znači ništa posebno.
Recimo, njih dvoje su negde izašli i lepo se proveli. Na rastanku, on nije bio siguran treba li da je poljubi, da li bi to bilo prebrzo i/ili suviše napadno, ili da se samo pozdravi s njom, pa je, zbunjen i nesiguran, promumlao nešto kao: "Bilomijelepolepospavaj", i otišao. I ona se sad pita da ga nije pogrešno procenila, ili da, možda, nije pogrešno procenila da mu je bilo lepo s njom; eto, na kraju je pobegao uz nešto mumlanja – a on, sasvim moguće, prebacuje sebi što je zabrljao rastanak i možda upropastio sebi šanse da se ponovo vidi s devojkom koja mu se zaista dopala.
Takve stvari se dešavaju, baš kao što se, na primer, dešava da se neko spotakne. I to nisu stvari koje bi trebalo u beskraj analizirati, pitati se šta li je to značilo, a da možda ipak nije značilo nešto drugo, treće, četvrto, hiljadu i četvrto… Niti je neka tragedija kad se to desi, niti znači da je propala šansa za lepu vezu, ili za bilo kakvu vezu, ili za sledeće viđenje.
Ljudi su uvek bar pomalo nesigurni kad se upoznaju, i to je sasvim normalno. I sasvim je normalno nekad se spetljati, ne znati šta sledeće da učinite, i samo nešto promrmljati i otići. Od toga ne treba praviti ništa veliko niti značajno – desilo se, ništa strašno, jednom kada se bolje upoznate, takve stvari se verovatno neće više dešavati. A ako je jedino što imate da zamerite (ukoliko je to uopšte vredno zamerke) osobi s kojom ste izašli to što se od vas oprostila na malo nespretan način, onda zaista nema razloga da se ne vidite ponovo – makar se i sledeći izlazak, inače veoma prijatan, završio podjednako nespretno.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com