Kada bi žena bila Bog

Istina je da ima ljudi koji veruju da postoji žensko lice Boga; telo ne spominju. Kada bi Bog bio žena – to zvuči isto kao da se pitate kako bi bilo kada bi žensko postalo muško i uz to svemoguće u univerzalnom smislu.

Imenica koja označava Boga u većini jezika je muškog roda, a to nije slučajno.

O Bogu treba znati i ćutati, a nedostatak ćutanja je najozbiljnija ženska slabost. Ne postoji učitelj niti učilište koje bi moglo naučiti ženu ćutanju. Sa druge strane, ako je ćutanje ženska slabost, onda mora biti da je govor najjače žensko uporište.

Kada bi apsolutni gospodar bila žena, ona bi to morala biti i muškarcima i ženama. Muškarcima bi žena teoretski mogla da bude vladalac, ali ženama nipošto ne bi. Žene prve ne bi dale da tvorac bude istog pola kao i one, jer kako bi onda mogle da čine ženske akcije namenjene muškarcima ako bi i sam Stvoritelj bio žensko. Onda im vladalac ne bi bio gospodar nego konkurent.

U suštini, čak i kada želi, žena ne može da promeni svoj način delovanja, jer se njena priroda zasniva na mozaiku koji je sav podređen ostvarenju nekog cilja koji određena žena ima u određenom trenutku. Ženska namera je u stvari uvek prizemna, nadohvat ruke i moguća, a ono što izgleda nemoguće jeste muški mehanizam od kog se očekuje da se prilagodi ženskom zahtevu. Ženski zahtevi se ne menjaju, promenljivi su samo muškarci, i to trajno ili privremeno.

Žena ne može biti apsolutni gospodar zato što je stvorena da bude najbolji pojedinačni vladar, pošto je ona ta koja daje i prima na daleko više frontova nego što je to slučaj sa muškarcima. Ženske ruke imaju moć tek kada su ispružene, dok je muška ruka moćnija kada je stegnuta. Ako bismo pravu ženu pitali da li želi da bude slična Bogu – odgovorila bi odrično. Nama bi samo ostalo da verujemo u žensko „ne“. Koliko je to moguće…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.