Zagrizite metak, a ne nokte. Uguลกite strah, a ne ambiciju. Izgubite tikove, a ne sebe. Kada su u pitanju loลกe navike, koje svi u veฤoj ili manjoj meri imamo, govorimo o frontu koji je stalno otvoren i na kome se neprekidno vode borbe. Svakome je jasno da je nulta tolerancija jedini moguฤi i ispravan naฤin da se otarasimo loลกih navika. ล ta to znaฤi? To znaฤi da nema popuลกtanja sebi. Svrab koji oseฤamo mora da se poฤeลกe, i to momentalno. Umesto da se bacite na grickanje noktiju ili zanoktica (najฤeลกฤa nervozna navika), oslonite se na vodu kao svoje tajno oruลพje. Popijte litar ako treba, blagotvorno delovanje je zagarantovano.
Sve naลกe loลกe navike (koje uglavnom stiฤemo tokom godina) posledica su jednog starog neprijatelja koji nas vreba sa raznih strana i u razliฤitim oblicima, a ime mu je strah. Da bismo ga pobedili, potrebno je da se s njim sprijateljimo. To ฤemo uspeti samo ako pohvatamo konce svojim ลพivcima. A da bismo to postigli, potrebno je da imamo ลพivce kao konopce. To se veลพba, niko se s tim nije rodio, naravno. Nervoza je neลกto ลกto se ne moลพe izbeฤi u savremenom svetu. Ili moลพda mi samo volimo da verujemo da je to tekovina savremenog sveta? Ko garantuje da peฤinski ljudi nisu oseฤali isto to, samo nisu imali ni vremena ni naฤina da se nervozom bave? Problem se javlja kada o nervozi i strahu previลกe razmiลกljamo, odnosno ako se uporno trudimo da ih ignoriลกemo. Oba naฤina su pogreลกna.
Ako smo veฤ svesni nekog svog straha, a ฤinjenica da se, na primer, bacamo na grickanje noktiju jasno potvrฤuje tu svest, najbolje bi bilo da se sa strahom nosimo. Kao kada su fudbaleri svesni svog tela pred izlazak na neku vaลพnu utakmicu ili glumci pre izlaska na scenu prilikom premijernog izvoฤenja predstave. Ono ลกto oseฤamo kao nemir, neprijatnost, nervozu ili strah zapravo treba da bude posmatrano kao prava doza anksioznosti koja je potrebna da bismo je, kako vreme protiฤe, pretvorili u uzbuฤenje, moฤ i pobedu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com