Nulta tolerancija

Zagrizite metak, a ne nokte. Uguลกite strah, a ne ambiciju. Izgubite tikove, a ne sebe. Kada su u pitanju loลกe navike, koje svi u veฤ‡oj ili manjoj meri imamo, govorimo o frontu koji je stalno otvoren i na kome se neprekidno vode borbe. Svakome je jasno da je nulta tolerancija jedini moguฤ‡i i ispravan naฤin da se otarasimo loลกih navika. ล ta to znaฤi? To znaฤi da nema popuลกtanja sebi. Svrab koji oseฤ‡amo mora da se poฤeลกe, i to momentalno. Umesto da se bacite na grickanje noktiju ili zanoktica (najฤeลกฤ‡a nervozna navika), oslonite se na vodu kao svoje tajno oruลพje. Popijte litar ako treba, blagotvorno delovanje je zagarantovano.
Sve naลกe loลกe navike (koje uglavnom stiฤemo tokom godina) posledica su jednog starog neprijatelja koji nas vreba sa raznih strana i u razliฤitim oblicima, a ime mu je strah. Da bismo ga pobedili, potrebno je da se s njim sprijateljimo. To ฤ‡emo uspeti samo ako pohvatamo konce svojim ลพivcima. A da bismo to postigli, potrebno je da imamo ลพivce kao konopce. To se veลพba, niko se s tim nije rodio, naravno. Nervoza je neลกto ลกto se ne moลพe izbeฤ‡i u savremenom svetu. Ili moลพda mi samo volimo da verujemo da je to tekovina savremenog sveta? Ko garantuje da peฤ‡inski ljudi nisu oseฤ‡ali isto to, samo nisu imali ni vremena ni naฤina da se nervozom bave? Problem se javlja kada o nervozi i strahu previลกe razmiลกljamo, odnosno ako se uporno trudimo da ih ignoriลกemo. Oba naฤina su pogreลกna.
Ako smo veฤ‡ svesni nekog svog straha, a ฤinjenica da se, na primer, bacamo na grickanje noktiju jasno potvrฤ‘uje tu svest, najbolje bi bilo da se sa strahom nosimo. Kao kada su fudbaleri svesni svog tela pred izlazak na neku vaลพnu utakmicu ili glumci pre izlaska na scenu prilikom premijernog izvoฤ‘enja predstave. Ono ลกto oseฤ‡amo kao nemir, neprijatnost, nervozu ili strah zapravo treba da bude posmatrano kao prava doza anksioznosti koja je potrebna da bismo je, kako vreme protiฤe, pretvorili u uzbuฤ‘enje, moฤ‡ i pobedu.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com