Papir ili plastika?

Da li papirni novac nestaje kao sredstvo plaćanja u uslovima modernog života? Veći deo razvijenog sveta odgovorio bi potvrdno bez mnogo razmišljanja. Kod nas stvari po pravilu stižu malo kasnije, ali definitivno dolaze. Sve je više onih koji provlače plastično "čudo" kroz aparate, ali nije mali broj ni onih koji veruju da su kartice i onlajn plaćanje prostor za malverzacije. U današnjem svetu kartice su neka vrsta neminovnosti. Rezervacija hotela, kupovina avionskih karata, podizanje novca u danima kada banke ne rade jednostavno nisu mogući ako niste vlasnik neke od kartica zvučnih naziva.
Kartice su i pozajmica i način da trošite novac koji kasnije mora da se vrati, ali i sredstvo plaćanja novcem koji nam se nalazi na računu za čije postojanje se plaća cena održavanja. Korišćenjem "male plastične lepotice" izbegava se korišćenje gotovog novca, što ima i mnoge praktične prednosti. Prvo, ne morate da nosite, ukoliko ih, naravno, imate, štosove novčanica po džepovima. Drugo, brzina plaćanja dramatično se povećava, pogotovo kada je reč o međunarodnom platnom sistemu. Tu je i sigurnost; ako vam se desi da vam kartice nestanu iz džepa, preko interneta ili odlaskom u najbližu banku lako možete da ih blokirate i tako sprečite "srećnog nalazača" da uživa u vašem teško zarađenom novcu.
Sve je stvar izbora, ali možda i nije kada se uzme u obzir istorija novca. Papirni novac je tekovina modernog doba. U davnoj prošlosti kao monete su korišćene razne stvari, od kamenih točkova i školjki, preko metalnih šipki, bibera i drugih začina do svih drugih oblika robne razmene. Put do kartice bio je dugačak i mukotrpan, ali na neki način i logičan. Došao je kao posledica promišljanja. Priznajte da ne bi bilo praktično kada biste na putu do pijace morali da idete kotrljajući kameni "novčić" od pedeset kilograma.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.