Sevilja – dragulj Andaluzije (2)
Ako kažemo da globalizacija već postoji, to znači da je svet već mnogo sličniji na svojim raznim krajevima nego što je to bio pre. To praktično znači sledeće: nemojte očekivati od Španije previše, to nije Španija prošlih vekova, pa ni decenija. To je visokorazvijena zemlja sa svim tekovinama Zapadne Evrope. Ali, ako kažemo da postoje protivnici globalizacije, to će značiti da će ono malo preostale tradicije i samosvojnosti biti ljubomorno i agresivno čuvano od dalje nivelacije vrednosti i daljeg povećanja opštosti. Kako se ovo odražava na možda najdublji andaluski oblik umetnosti – flamenko? Iako je flamenko komercijalizovan (krivite za to Franka ili devastirajući uticaj masovnog turizma i priliv novca), i dalje se igra u svom perfektnom obliku, sa savršenom koreografijom, bez greške. Jedino što nedostaje u ovim spektaklima jeste ona ulična spontanost i neproračunatost kojom su trgovi španskih gradova odisali u prošlosti.
Impresivna nova železnička stanica Santa Husta (gde ultrabrzi AVE voz povezuje Sevilju s prestonicom) ili sjajni prošireni aerodrom su prvo što ugledate kada ovamo dođete. Ali, tu nije kraj. Šest novih futurističkih mostova, kompleks EXPO 90, koji je Gonzales isposlovao za Sevilju, i Opera, koja je toliko nedostajala gradu u kome se dešavaju radnje tolikih opera. Opera koje nose imena po ovdašnjim poznatim (fiktivnim ili stvarnim) stanovnicima: lepoj Karmen, zavodniku Don Huanu (tj. Žuanu) i izvesnom proslavljenom berberinu. A oni nas već vode u onu staru Sevilju.
A celokupna Sevilja izgleda mnogo manja nego što jeste upravo zato što su sve najvažnije atrakcije grada zbijene na srazmerno malom prostoru. Prolazeći kroz stari deo grada možete videti i stare kvartove s imenima El Arenal, La Macarena, Santa Cruz. Svaki od njih ima po jednu priču da vam ispriča. La Macarena je 1996. godine postala svetski poznata zahvaljujući dvojici postarijih momaka zvanih "Los del Rio" (u prevodu: Oni sa reke), a hit Makarena i istoimeni ples doveo je do ludila Amerikance tokom Olimpijade u Altlanti. Tu je i nekada jevrejska Huderija sa svojim lavirintom uličica, za koji su svaka mapa ili vodič nedovoljni. Ponovo kućice obojene u belo, ponovo agilna i bogata jevrejska zajednica, sve do dolaska Inkvizicije. Zona bez saobraćaja, s mnogobrojnim stolovima na uskim uticama, dvorištima koja mame na ulaz, bezbrojni hosteli s prenoćištem od 8 do 15 eura pozivaju vas na prepuštanje čarima; bila to hrana (meni dana – menu dei dia, ispisan je kredom na svakoj, pa i najmanjoj gostionici), obično piće ili kafa.
Ali, imajte u vidu to da u Sevilji ljudi ne ustaju od stola i po dva-tri sata pošto su završili sa svojim posluženjem, a i naplaćivanje računa može od vas zahtevati dodatno strpljenje i ponovljene pokušaje poziva krajnje nonšalantnih konobara, koji kao da ne mare za profit i naplatu. No, ništa čudno u gradu lepote; tržište je uvek bilo na začelju prioriteta. Prodavnice opijajuće asulehos keramike postavljaju pred vas gotovo obavezan zadatak da kolekciju ukrasnih tanjira svojih majki obogatite za jedan hipnotički ornamentiran primerak iz Andaluzije. Ako ste se udobno smestili u neki od prijatnih hostela s cvećem u dvorištu, predlažemo da krenete u obilazak onog što je ovaj grad proslavilo.
Prvi korak je odlazak na Trg pobede (Plaza del Triunfo), kojim špartaju mnogobrojne konjske kočije i fijakeri i gde se pruža sjajan pogled na Katedralu s predivnom kulom Hiralda, zatim statuu seviljskog slikara Murilja (Bartolomé Esteban Murillo) i okolne zgrade, među kojima dominira čuveni Kraljevski dvorac Alkazar. Prošavši kroz znamenita Lavlja vrata (Puerta de Leon), koja razdvajaju živahni trg od mira dvorca, ulazite u ovaj složeni kompleks koji čuva ostatke ranije islamske palate.
Ne propustite priliku da vidite flamenko uživo. Možda ne bi bilo loše da krajičkom oka obratite pažnju na starije plesačice, malko punije u struku. Kod njih se još uvek vidi onaj žar koji je privlačio tolike; onaj žar kojim je čuveni Seviljac Hoakin Kortes (Joaquin Cortez) naveo prelepu Naomi Kembel da pomisli da bez njega ni ovaj svet nema smisla. Veliki Tomas Man je na jednom mestu rekao, govoreći o Iberiji i njenim stanovnicima, da se u njima spojila "stara iberijska krv s još mnogo čega feničanskog, kartaginskog, rimskog i arapskog". Kako vam se i čini, iz ovoga se baš i ne mogu izroditi ljudi mnogo drugačiji od Španaca i Portugalaca. A kako rekosmo, najšpanskija Španija je Sevilja, te su stoga i ljudi koji prolaze pored vas uglavnom niskog rasta, crne kose i karakterističnih izduženih lica. Upravo kao što ste zamišljali i tipičnog nakićenog toreadora, mrkog pogleda i uspravne kičme. A ovim stižemo i do sledeće teme – koride. Iako sama reč corrida označava "trčanje", nije trka ovde primarna. Primarna je borba, u kojoj i bik naoružan prirodnim oružjem, rogovima, i matador, naoružan veštačkim ekvivalentom, banderiljama, pokušavaju da ostanu neporaženi i živi. Prastari test volje i hrabrosti s korenima u prethrišćanskoj Iberiji. Pod obavezno stavite u svoj notes posetu koridi, za koju tvrde da je najbolja u seviljskoj areni (Plaza de toros).
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.