Borba sa piratima ne jenjava

Još pre 25 godina, tada mlađani (20 mu je bilo godina) Bil Gejts (Bill Gates) oštro je, u svom otvorenom pismu, kritikovao jedan od stavova u tadašnjoj javnosti, po kojem bi hardver trebalo da se plaća, a softver ne.

Sada, krajem 2001. godine, jasno je da je Bilov stav odneo prevagu: softver se plaća, i to i te kako, a svoje namere iz mladosti ambiciozni Gejts polako, strpljivo i nadasve uporno – ostvaruje.

Ipak, borba sa piratima zahteva bespoštednost i stalnu budnost: trenutno, svetski promet softvera “težak” je 175 milijardi dolara godišnje, ali se još oko 36% zarade na svetskom nivou gubi zbog nelegalnog umnožavanja softvera.

Još 1988. godine, Microsoft je američke softverske kompanije okupio u interesnu grupu BSA (Business Software Alliance), koja je za glavni cilj imala (a i danas ima) upravo zaštitu prava i poslovnih interesa kompanija koje je čine. Na njeno čelo tada je postavljen bivši inspektor FBI-ja Robert Kriger (Robert Krueger), a BSA je do danas uspela znatno da proširi svoju mrežu, tako da je sada prisutna u 65 zemalja sveta. Najveći dobrotvor ove organizacije je, naravno, Microsoft, a pored enormne finansijske potpore, Gejtsova kompanija pomaže BSA i ljudstvom, pošto u ovoj grupaciji često rade ljudi stalno zaposleni u Microsoft-u. Borba protiv pirata naročito je intenzivirana u protekle tri godine, tokom kojih je angažovano mnogo bivših radnika FBI-ja, DEA-je i američkog Ministarstva pravde. Krajem 1998. godine, u Microsoft-ovom sedištu u Redmondu, na sastanku viših rukovodilaca kompanije, Bred Smit (Brad Smith) je naglasio da je širom sveta, u proteklih pola godine (dakle tokom druge polovine 1998), zaplenjeno piratizovanog Microsoft-ovog softvera u vrednosti od 600 miliona dolara, što je predstavljalo šestostruko uvećanje u odnosu na prethodni period. To je bio prvi antipiratski uspeh tako velikih razmera, a istovremeno i početni impuls i podstrek za dalju borbu, a Smit je tada iskoristio priliku i da skrene pažnju na činjenicu da porast krivotvorenja Microsoft-ovih softverskih izdanja ukazuje na sve sofisticiraniji i razrađeniji sistem softverskog kriminala, predloživši jačanje protivpiratskih snaga. Rečeno – učinjeno.

U Francuskoj je udeo piratskog softvera u ukupnom prometu do danas sveden na 39%, što predstavlja dvostruko manji procenat nego 1990. Još pre tri godine, policijske zaplene piratizovanog Microsoft-ovog softvera kretale su se oko vrednosti od 200 miliona dolara godišnje, da bi prošle godine dostigle čak 1,7 milijardi.

Ipak, jedno od najvećih problematičnih područja i dalje su istočnoevropske zemlje. Tu pirati, u proseku, zauzimaju oko 70% tržišta, a Kriger, šef BSA, kaže: “Neke zemlje u internoj terminologiji nazivamo ‘državama jednog diska’ – dovoljno je da u njima prodate jedan disk i tržište odmah bude preplavljeno piratskim kopijama.”

U Sovjetskom Savezu, pa ni u većini drugih zemalja iza “gvozdene zavese”, shodno tadašnjem državnom uređenju i ekonomskom sistemu, nije postojao zapadnjački koncept autorskih prava, a posebno ne za inostrana dela: knjige sa zapada prevođene su i preštampavane bez pardona, tako da se u svesti ljudi u ovim zemljama do danas zadržala predstava o tome da je intelektualna svojina – javno dobro. Piraterija je, stoga, u softverskim vodama, osnovni “način razmišljanja”. U napore da se to izmeni uključila se i svetska organizacija i njene specijalizovane agencije – jedan od uslova za prijem u, recimo, Svetsku trgovinsku organizaciju (World Trade Organization, WTO) jesu i znatno oštrije mere protiv softverske piraterije nego što se danas primenjuju u mnogim zemljama.

Ipak, i pored još uvek obeshrabrujućih rezultata u Istočnoj Evropi i na Dalekom Istoku, nema mesta sumnji u to da će Microsoft-ova i upornost cele industrije, ipak uroditi plodom. Sasvim je jasno da borba protiv nelegalnog kopiranja softvera neće slabiti, nego samo jačati, stežući obruč sve dok i najtvrdokorniji ne popuste.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.