Virtuelno bosansko selo
Američka vojska, „zabrinuta“ za očuvanje mira u svetu, zamišljena nad svim sadašnjim i budućim kriznim žarištima, koristi najnoviju tehnologiju, kako bi pripremila svoje vojnike za učešće u mirovnim operacijama. Za ovakve potrebe je Institut informatičkih nauka Univeziteta Južne Kalifornije pripremio sistem za obuku koji koristi koncepte virtuelne realnosti i veštačke inteligencije.
Mission Rehearsal Exercise je naziv svojevrsne video-igre, koja se dešava u Bosni, a koja priprema vojnike za rešavanje raznih situacija u kojima tamo mogu da se nađu. Deo sistema je zakrivljeni ekran velikih dimenzija koji vojnika „uvlači“ u virtuelni svet, kao i 12 zvučnika koji emituju izvanredno realistične zvukove i efekte. Na prvi pogled sve podseća na standardne video igre: trodimenzionalna grafika, dobro animirani likovi, veliki izbor oružja. Ipak, u pitanju nije „pucačina“, već sistem koji vojnika vodi kroz brojne scenarije u kojima će se susretati sa likovima kompleksnijim od običnih animacija: oni mogu da reaguju na akcije i ponašanje osobe koja kroz obuku prolazi, pa čak i na ono što izgovara.
Jedna od kampanja se dešava u bosanskom selu u kome je došlo do nereda, pri čemu je zadatak vojnika da smiri ulične demonstracije lokalnog stanovništva. Situacija se komplikuje kada jedan američki vojni džip udari dete i teško ga povredi – demonstranti postaju još agresivniji. I kao da to nije bilo dovoljno, na licu mesta se pojavljuje i TV-ekipa, stvarajući još veću zabunu.
Zadatak budućeg pripadnika mirovnih snaga jeste da dete spasi, odvede ga do bolnice, a usput izbegne gnevnu masu. Likovi sa kojima se susreće i koji reaguju na njega, jesu doktor, američki poručnik i majka povređenog deteta. Upotrebom saznanja iz oblasti veštačke inteligencije, ove „osobe“ mogu da reaguju na različite načine, a sve u zavisnosti od toga šta „glavni lik“ radi, govori i preduzima.
Kao i uvek, istraživanja koja se rade za potrebe vojske će sigurno biti upotrebljena i u civilne svrhe – naučnici na pomenutom institutu, pre svega, vide mogućnost korišćenja ovog sistema u obrazovanju, među đacima i studentima, ali ne zaboravljaju i njegovu moguću zabavnu i rekreativnu funkciju. Na kraju krajeva, ovaj sistem i jeste na tragu uređaja koji smo viđali u seriji „Zvezdane staze“, a koji na dugim intergalaktičkim putovanjima služi za odmor i opuštanje, ali i treniranje i učenje.
Ostaje još da se nadamo da će se američka vojska zaigrati i zaboraviti na ostatak sveta. Za njih će virtuelno čuvanje mira biti jeftinije, a za ostatak sveta bezbednije. Logična posledica „mirovnih igara“ bi mogla da budu i zabavni parkovi na teritoriji SAD, recimo park „Bosna“, u kome bi vojnici (ali i civili) mogli, do mile volje, da stvaraju, rešavaju i ponovo stvaraju virtuelne krize.
Srodne teme:
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.