Greška koju svi pravimo kad biramo posao — i kako da je konačno ispravimo
Većina nas ne bira posao — bira sigurnost. I to je ta greška zbog koje ostajemo zarobljeni godinama. Ne zato što ne znamo šta volimo, već zato što se bojimo da to nije dovoljno. Da neće platiti račune. Da će nas drugi gledati kao lude. Pa biramo ono što zvuči pametno, stabilno, „normalno“. I onda se godinama pitamo zašto osećamo da tonemo.
Šta zapravo biramo?
Ne biramo poziv. Biramo mir od roditeljskih komentara, od tuđih očekivanja, od sopstvenog straha. Biramo da ne rizikujemo. A onda se čudimo što svaki ponedeljak izgleda kao kazna.
Zarobljeni smo u poslu koji ne mrzimo dovoljno da odemo, ali ni volimo dovoljno da ostanemo.
Kako da znaš da si pogrešno izabrao?
Ako ti je vikend jedini spas. Ako ti srce ne zaigra ni kad dobiješ povišicu. Ako se osećaš kao da si u tuđem filmu. Ako ti se telo buni — glavobolje, nesanice, iscrpljenost bez razloga.
To nisu slučajnosti. To je telo koje viče: „Ovo nije za tebe.“
Kako da izađeš iz toga?
Ne moraš odmah da daš otkaz. Ali moraš da počneš da slušaš sebe. Da pišeš, istražuješ, testiraš. Da dozvoliš sebi da budeš radoznao. Da ne znaš. Da pogrešiš.
Prvi korak nije promena posla. Prvi korak je promena pitanja. Umesto „Šta je pametno?“ pitaj „Šta me pokreće?“ Umesto „Šta će drugi reći?“ pitaj „Šta bih radio i da me niko ne gleda?“
Jer posao koji te ne pokreće — nije tvoj posao.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com