Muižnieks: BiH i Srbija da se založe za žrtve Srebrenice

Komesar Saveta Evrope (SE) za ljudska prava Nils Muižnieks poručio je da Bosna i Hercegovina i Srbija treba da prevaziđu politizaciju zločina u Srebrenici i energično se fokusiraju na potrebe žrtava za pravdom, pristojnim uslovima života i priznavanjem.

On je saopštio da je „srebrenički genocid postao simbol ozbiljnog kršenja ljudskih prava koje je počinjeno tokom ratova koji su doveli do raspada bivše Jugoslave 1990-ih godina“.

„Nažalost, napredak u suočavanju sa nasleđem genocida je previše spor, ometen političkim tenzijama“, navodi se u saopštenju.

Foto: Beta

Foto: Beta

Mužnieks je ukazao da, 20 godina nakon zločina u Srebrenici, žrtve i dalje muče politički propusti koji su njihove potrebe ostavili nezadovoljenim.

Priznajući da izvestan napredak jeste postignut u utvrđivanju odgovornosti i izvođenju ratnih zločinaca pred lice pravde, komesar SE ističe da se taj proces mora nastaviti, pošto pravda predstavlja ključni element u izlaženju na kraj sa prošlošću.

„Ali sada kada odajemo poštu žrtvama srebreničkog genocida, ne smemo zaboraviti na ostale potrebe žrtava“, ukazao je Muižnieks dodavši da je, kada je bio u Srebrenici pre dve godine, primetio da preživeli i rođaci žrtava žive teško, bez punog pristupa socijalnim i ekonomskim pravima i nužnog priznavanja.

On upozorava da politički diskurs u Srbiji i Republici Srpskoj u kojem  se, kako navodi, otvoreno poriče srebrenički genocid, „još dublje zabada nož u ranu“ i koči proces preko potrebnog pomirenja u BiH i na Balkanu generalno.

„Ovakva neprihvatljiva situacija pobuđuje prezir prema ljudskim pravima i dostojanstvu žrtava i mora se okončati. Politički lideri u BiH i Srbiji trebalo bi da se jednom za svagda založe za dobrobit žrtava i deluju odlučnije“, naglasio je Muižnieks.

On je ukazao da odgovor BiH i Srbije na potrebe žrtava mora biti poboljšan naročito kad je reč o privođenju pravdi, pružanju podrške žrtvama u smislu socijalne zaštite i pravne pomoći, ubrzavanju identifikacije svih žrtava gencoida i rasvetljavanju sudbine nestalih.

Muižnieks je kao dobar primer naveo to što je prošlog marta srpska policija uhapsila osmoro osumnjičenih za umešanost u ubijanje više od 1.000 muslimana na obodima Srebrenice, što je bio rezultat saradnje između bosanskih i srpskih tužilaca, za čiji rad kaže da pruža nadu žrtvama i da bi ga trebalo zaštiti od političkog uplitanja.

„Srbija bi, naročito, trebalo da otvori svoje vojne i policijske arhive kako bi pružila informacije koje su potrebne da bi se identifikovale masovne grobnice, i trebalo bi da igra pozitivniju ulogu u olakšavanju napora u deminiranju i podržavanju pronalaženja i identifikovanja ostataka ubijenih u Srebrenici i okolini“, navodi se u saopštenju.

Komesar SE ukazuje, takođe, da obrazovanje mora biti inkluzivno te da udžbenici u Srbiji i BiH moraju da sadrže „objektivan prikaz srebreničkog genocida, bez političkih ili etničkih konotacija“.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar