Virus MERS

Smrtonosni respiratorni virus, poznat kao MERS ili respiratorni sindrom Bliskog istoka, ovih dana hara gradovima Bliskog istoka, tako da se broj obolelih i umrlih stalno povećava. Međutim, niko nije zaštićen, pa je sve veći broj obolelih i u nekim zemljama Afrike, Azije, Evrope i Severne Amerike.

Svetska zdravstvena organizacija već je držala hitne sastanke da bi se sprečilo širenje virusa i smanjio broj smrtnih slučajeva. Stručnjake zabrinjava predstojeća letnja turistička sezona i „jesenji hadžiluk“, kada će doći do velike fluktuacije stanovništva, što može doprineti još bržem širenju epidemije.

Iznosimo neke podatke o virusu sa odgovorima na najčešće postavljana pitanja.

Istorija

Virus se prvi put pojavio u Saudijskoj Arabiji 2012. godine, a oboleli su uglavnom poslednjih godina bili sa prostora Bliskog istoka. Virus MERS je sličan smrtonosnom virusu pod nazivom SARS, od kog je 2003. godine obolelo oko 8.000 ljudi širom sveta, a umrlo 774.

Šta je MERS?

MERS je uzrokovan virusom pod nazivom „korona“. Koronavirusi su globalni virusi i postoji pet različitih tipova od kojih mogu da obole ljudi, a mogu se zaraziti i životinje (zabeleženi su kod slepih miševa i kamila).

Iako neki koronavirusi izazvaju blaga do umerena oboljenja gornjih disajnih puteva – MERS i SARS mogu izazvati ozbiljne posledice po zdravlje, pa i smrt.

Koji su simptomi?

Najčešći simptomi MERS-a su groznica, kašalj i kratak dah.

Bolest počinje kao običan grip i u početku izgleda bezazleno. Kada se simptomi razviju, bolest liči na upalu pluća. Ako nastupe komplikacije, dolazi do poremećaja rada bubrega, pa čak i do njihovog otkazivanja.

Koliko je čest ovaj virus?

Ovaj virus je otkriven u jesen 2012. godine. Nije poznato zašto je ove godine došlo do naglog širenja virusa. Do pisanja ovog priloga, potvrđeno je 536 obolelih slučajeva u 12 zemalja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, od ukupnog broja obolelih, 145 ljudi je preminulo.

Kako se leči?

Za sada ne postoji lek za MERS, niti vakcina, mada se rade istraživanja. Ipak, mogu da se ublaže simptomi pacijenata mirovanjem, utopljavanjem i lekovima, kako bi se pojačao imunitet i sprečile komplikacije. Najugroženija populacija su stariji ljudi i hronični bolesnici.

Koliko je MERS zarazan?

Zvaničnici kažu da se virus najčešće širi među ljudima bliskim kontaktom. Sa zaraženih pacijenata se virus širio i na zdravstvene radnike. Virus se ne širi lako među ljudima na javnim mestima, kao što su tržni centri.

Direktor Američke organizacije za zdravstvo i ljudske resurse (CDC) Tom Friden izjavio je da je rizik za javnost izuzetno nizak.

Odakle ovaj virus dolazi?

Javni zdravstveni zvaničnici veruju da se virus mutiranjem preneo sa životinja, ali i dalje se rade istraživanja.

Virus je pronađen kod nekih kamila u Kataru, Egiptu i Saudijskoj Arabiji, kao i kod šišmiša u Saudijskoj Arabiji.

Zvaničnici ne mogu da tvrde sa sigurnošću da li su kamile izvor virusa. Prema raspoloživim podacima, smatra se da kamile, slepi miševi i ostale životinje mogu da igraju ulogu u stvaranju virusa i njegovom širenju.

Da li je neko više osetljiv na virus?

Virus je opasniji za osobe sa prethodno postojećim uslovima ili osobe koje već imaju probleme sa imunim sistemom.

Šta putnici mogu da urade?

Stručnjaci ipak smatraju da ne treba promeniti svoje planove putovanja zbog MERS-a. Osobe koje putuju u zemlje gde ima više obolelih, treba da vode računa o svom zdravlju, peru često ruke i izbegavaju kontakte sa bolesnim osobama.

Odrasli treba da pomažu deci da temeljno peru ruke. Dezinfekcija ruku mini sprejom ili koncentrovanim sredstvima, dobra je zamena za sapun i vodu, ako nisu pri ruci.

Putnici koji su nedavno došli iz zemalja sa epidemijom MERS-a treba da kontrolišu svoje zdravlje kada se vrate.

Tipični simptomi na koje treba obratiti pažnju jesu: kašalj, otežano disanje i groznica. Ako se simptomi pojave u roku od 14 dana posle povratka iz „sumnjivih zemalja“, treba se obratiti lekaru.

Šta se drugo zna o potvrđenim slučajevima u zemljama Zapada?

Većina obolelih u Americi i Evropi povezana je sa putovanjima u zemlje Bliskog istoka. To su uglavnom poslovni ljudi ili zdravstveni radnici koji su živeli i radili u Saudijskoj Arabiji, a imali kontakte sa obolelim osobama.

Šta rade zdravstveni radnici da bi sprečili širenje MERS-a?

Pojačana je kampanja u svetu kako bi se ljudi informisali o postojanju virusa, simptomima infekcije i mogućnostima da se zaraza prenese kontaktom sa obolelim pacijentima.

U nekim zemljama su na aerodromima postavljene „karantin stanice“ radi provere zdravstvenog stanja prispelih putnika ili eventualnih lekarskih pregleda.

Napomena

Kao i kod svih respiratornih infektivnih bolesti, najbolja odbrana od bolesti je higijena ruku, lica, očiju i disajnih organa, tj. sprečavanje prenosa virusa sa obolele osobe na zdravu osobu, pri čemu maske za jednokratnu upotrebu mogu da pomognu.

Ostavite komentar

Ostavite komentar