Pokret je nastao posle urušavanja betonske nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi, uključujući dvoje dece. Studenti su brzo preuzeli vođstvo, nezadovoljni neaktivnošću populističke vlade u vezi s ovom tragedijom, koja se u velikoj meri pripisuje duboko ukorenjenoj korupciji.
Za samo godinu dana, studenti su postali „jedna od dve najuticajnije političke grupe, uz vladajuću stranku“, rekao je Bojan Klačar, direktor nezavisnog centra za praćenje izbora (CeSID) Bojan Klačar.
„Studenti su trenutno jedina grupa sposobna – za razliku od opozicije – da kanališe nezadovoljstvo građana politici predsednika i vlade“, rekao je Klačar.
Prema rečima politikologa, pokret je uspeo da mobiliše mlade ljude, „posebno Generaciju Z (rođene između 1995. i 2010. godine), koji nisu bili mnogo politički angažovani pre ovih demonstracija“.
„Postali smo vidljivi, organizovani i spremni da se borimo za bolju budućnost“, rekao je Nikola Bošković, student Akademije umetnosti u Beogradu, dan posle demonstracija koje su privukle 39.000 ljudi prema policiji, a 110.000 prema nezavisnom telu za prebrojavanje, a to je broj koji odgovara procenama novinara AFP-a na terenu.
Bošković je rekao da mnogo toga još treba da se uradi, posebno „institucionalne promene kako bi oni na vlasti ispunjavali svoju dužnost savesno, pošteno i sa integritetom“.
Među zahtevima studenata, glavni – organizovanje prevremenih izbora – još uvek nije ispunjen.
„Najveće dostignuće studenata je to što su dobili veliku podršku građana Srbije, koje je režim godinama namerno depolitizovao“, rekla je Maja Kovačević, rektorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koja pozdravlja ponovni porast „velike energije širom zemlje“.
Ona je dodala da sada ako studenti žele političku ulogu, oni moraju da promene svoj proces donošenja odluka.
Od početka, studenti su usvojili organizaciju zasnovanu na plenumima, studentskim skupštinama, koja su jedina tela ovlašćena da donose odluke koje se tiču pokreta, od datuma demonstracija do toga ko sme da govori sa medijima. Oni te odluke donose posle diskusija i glasanja.
Pitanje političke uloge je ključno za pokret, koji namerava da predstavi listu kandidata ako se raspišu vanredni parlamentarni izbori – listu čiji su članovi još uvek nepoznati, prenosi Frans pres.
„Studenti odbijaju da daju imena jer kažu da žele da izbegnu da mediji bliski vladi napadnu te ljude, ali u politici ne možete imati političku snagu, a da ne znate ko je čini“, rekla je Maja Kovačević.
Dok se čeka zvanično objavljivanje kandidata, kruže glasine o mogućem učešću ličnosti poznatih po svojoj ponekad nacionalističkoj retorici. Kruže priče i o odnosu studentskog pokreta sa opozicijom, koja je bila potpuno odsutna sa protesta u proteklih godinu dana.
Kada su ga lokalni mediji u nedelju pitali, predsednik Aleksandar Vučić je naznačio da namerava da odgovori na zahteve studenata, navodeći, kao što je to učinio nekoliko puta ranije, da će se održati vanredni parlamentarni izbori – bez preciziranja datuma i prepuštajući odluku „nadležnim institucijama“, bez pružanja dodatnih detalja, naveo je Frans pres.
Klačar smatra da to vreme omogućava vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) da „konsoliduje svoju poziciju“ i dodao da se sve više postavlja pitanja o platformi studentske liste, „posebno u vezi sa energetikom i geopolitikom“.
Međutim, to bi se takođe moglo obiti o glavu režimu.
„SNS ne može biti siguran da je vreme na njegovoj strani ako ne uspe da reši ekonomske i energetske probleme. Stoga, pre raspisivanja izbora, mora se fokusirati na rešavanje nagomilanih problema i stvaranje stabilnijeg okruženja od onog koje postoji danas“, dodaje Klačar.
Student Bošković rekao je da sam nikada nije bio posebno zainteresovan za politiku.
„Međutim, ono što sa sigurnošću mogu reći jeste da mladi ljudi u Srbiji žele da žive u uređenom, pravednom i slobodnom društvu – u svojoj zemlji. I to je ono što nas vodi“, dodao je on.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com