Nedostaci u radu Tužilaštva za organizovani kriminal za rizik imaju nedoslednost u istragama korupcije koje su vlasti u Srbiji pokrenule nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru prošle godine, od čega je poginulo 16 ljudi, piše u izveštaju Evropske komisije (EK) o vladavini prava za 2025. godinu, danas objavljenom u Strazburu.
Komisija je navela da je pad nadstrešnice postao simbol slabosti pravnog i institucionalnog poretka Srbije, kao i da je pokrenuo masovne studentske i građanske proteste, koji su doveli do ostavke premijera i pada Vlade Srbije.
Izveštaj, u odeljku za Srbiju, pokriva rad pravosuđa, borbu protiv korupcije, medijske slobode i druge teme, a o padu nadstrešnice navodi se da istrage o navodnoj korupciji još nisu završene, kao i da postoje brojne poteškoće u uspostavljanju evidencije o optužnicama i presudama u slučajevima korupcije na visokim nivoima.
Dodaje se da Agencija za sprečavanje korupcije aktivno otkriva i analizira sistemsku korupciju, ali da njen rad druge institucije prate ograničeno.
Teškoće opstaju za uzbunjivače koji otkrivaju korupciju, a izuzeća od Zakona o javnim nabavkama i dalje se široko koriste za zaobilaženje njegove primene, pri čemu mehanizmi nadzora ne rade dovoljno, navodi se u izveštaju.
U odeljku o pravosuđu, EK navodi da je Srbija nastavila sprovođenje ustavne reforme radi jačanja nezavisnosti pravosudnih organa, ali da je politički pritisak na tužilaštvo ostao visok, kao i da treba dodatno ojačati transparentnost Visokog saveta sudstva.
Popunjavanje upražnjenih mesta sudija i tužilaca takođe nailazi na teškoće, a činjenica da su četiri upražnjena mesta u Ustavnom sudu ostala nepopunjena je zabrinjavajuća, dodaje se.
U odeljku o slobodi medija, navodi se da je Srbija u junu usvojila novi set medijskih zakona kako bi se uskladila sa evropskim standardima, ali da i dalje postoji velika zabrinutost povodom pitanja Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
„Kašnjenje i nedostaci u postupku izbora novog Saveta REM podrivaju poverenje javnosti u taj proces“, navodi se u izveštaju i dodaje da Savet za štampu, sa druge strane, efikasno prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije.
Navodi se da sve veća briga postaju pitanja uređivačke politike, autonomije i pluralizma javnih servisa, kao i da su mere za povećanje transparentnosti u vlasničkim strukturama i javnom finansiranju medija samo delimično uvedene.
U izveštaju se dodaje da se novinari, a naročito novinarke, i dalje suočavaju sa čestim odbijanjima javnih organa da otkriju informacije od javnog značaja, kao i da je bezbednost novinara sve više zabrinavajuća.
Komisija navodi da je efikasnost rada Parlamenta i dalje otežana zbog, kako tvrdi, nedostatka istinske političke debate.
Organizacije civilnog društva se suočavaju sa sve većim pritiskom, a uticaj Akcionog plana za razvoj tog sektora tek treba da se pokaže, zaključuje EK u delu izveštaja koji se tiče Srbije.
Za razliku od izveštaja iz 2024. godine, koji se fokusirao na zakonodavne i tehničke reforme, izveštaj za 2025. godinu se poziva na konkretne događaje, kao dokaze sistemskih slabosti.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com