Ako Amerika i Evropa kinu, Srbija dobije upalu pluća
Veoma je bitno pratiti teme i diskusije koje se vode u zapadnom svetu, jer mi nismo samo kulturno i poltički već i ekonomski povezani sa Evropom i zapadnim svetom – ako Amerika i Evropa kinu Srbija dobije upalu pluća, rekao je danas programski direktor Ekonomske istraživačke jedinice Libek-a, Mihailo Gajić na konferenciji Free Market Road Show.
„Mi moramo da pratimo šta se dešava kod njih, kako bi srpski čamac privezali za evropski brod“, rekao je Gajić u izjavi za Tanjug.
On je istakao da Srbija često nije zemlja gde se ekonomske rasprave u političkoj areni vode na nivou argumenata već da vrlo često političari i glasači odlučuju na nivou emocija.
„Ovakve konferencije su iskorak da unesemo malo više argumenata, a malo manje emocija u velike rasprave našeg društva“, istakao je Gajić.
Profesor na Tehnološkom univerzitetu u Teksasu, Robert Marfi izrazio je bojazan da Trampova administracija ide u pravcu dizanja barijera za protok dobara što po mišljenju ekonomista nije dobar smer.
„Mnogo ljudi kao što sam i ja, koji su hteli više privatizacije i pomeranje ka tržišnoj ekonomiji bili su srecni jer je Tramp davao izjave o smanjenju vlade i slicno, ali sada se svi boje da se on vraća u status kvo. On neke stvari radi dobro naročito u oblasti energetike, ali mnoge stvari ne radi, naročito u oblasti trgovine i tu ekonomisti smatraju da je najslabiji“, rekao je Marfi.
On je kazao da SAD imaju jednu od najvećih stopa korporativnog poreza na svetu i da u tom smislu podržava mogućnost smanjenja poreskog opterećenja, ali ne ako se takva politika spaja sa nečim što će povećati barijere u internacionalnoj trgovini.
„Trendovi današnje ekonomije idu u pravcu povećavanja kamatnih stopa, nakon krize 2008. centralne banke širom sveta smanjile su kamatne stope na nulu ili čak ispod nule. Sada je trend preusmeren i to će doneti ozbiljne poteškoće za zemlje čije su vlade napravile najveće dugove tokom krize, jer zbog niskih kamatnih stopa to nisu osećale u pravom obimu, sada kada one rastu ljudi će shvatiti koliko je nesmotreno bilo trošenje“, rekao je Marfi.
Sa Univerziteta Francisko Marokvin u Gvatemali, Kristofer Lingl rekao je da će 2016. godina biti upamćena po dva događaja koja će doneti najveće promene, Bregzit i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD.
„Ove dve promene su stvorile prilike, ali i opasnosti za ostatak sveta. Na jedan način Bregzit može da se posmatra i pozitivno, to je izraz nezadovljstva ljudi suvišnim mešanjem vlade u njihov život“, rekao je Lingl.
Sa druge strane, kako kaže, uspon Donalda Trampa izraz je nezadovoljstva ljudi globalizacijom i ekonomijom.
„Amerikanci šalju konfuznu poruku, oni su zbunjeni i žele da krive globalizaciju, a naročito Kinu što je, po meni, pogrešno. Ekonomski problemi Amerike uzrokovani su visokim oporezivanjem i prevelikom regulacijom, to je otežalo radnicima pronalaženje posla, a poslodavcima smanjilo mogućnosti da prošire svoje poslove i da kreiraju nove što je osnova ekonomskog rasta“, ističe Lingl.
On je rekao da je posmatranje oba ova procesa stvar interpretacije i da Bregzit može da odvede u izolovanije društvo, dok SAD, paradoksalno mogu postati otvorenije društvo.
Free Market Road Show je međunarodna konferencija koja se održava u preko 45 zemalja Evrope i sveta.
U pitanju je konferencija putujućeg tipa, a na dogadajima učestvuju ugledni stručnjaci, analitičari, predavači i predstavnici privatnog sektora iz sveta, koji govore o aktuelnim ekonomskim problemima.
Ove godine na konferenciji u Srbiji pričaće se o problemu narastajućeg ekonomskog populizma i sve češćih tonova za uvođenjem protekcionizma, o značaju slobodne trgovine za privatni sektor u Srbiji, kao i o novim modelima ekonomskih razmena i upotrebi tehnologije u tim modelima.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.