Banke „ulile“ 1,5 biliona $ u industriju uglja za tri godine
ŠANGAJ – Stotine finansijskih institucija plasiralo je 1,5 biliona dolara u industriju uglja u vidu zajmova i garancija od januara 2019. do novembra 2021. godine, iako su mnoge dale obećanja da će voditi politiku za ostvarenje neto nulte emisije štetnih gasova, pokazuje istraživanje grupe od 28 nevladinih organizacija.
Redukovanje upotrebe uglja je ključni deo globalnih napora da se smanje gasovi sa efektom staklene bašte koji zagrevaju klimu i svedu emisije na „neto nulu“ do sredine veka, a vlade, kompanije i finansijske institucije širom sveta su se obavezale na preduzimanje akcije.
Međutim, banke nastavljaju da finansiraju 1.032 firme koje se bave rudarstvom, trgovinom, transportom i korišćenjem uglja, pokazalo je istraživanje, prenosi Rojters.
„Banke vole da tvrde kako žele da pomognu svojim klijentima iz industrije uglja u tranziciji, ali realnost pokazuje da skoro nijedna od tih kompanija nije u tranziciji“, rekla je Katrin Gansvind, šefica za finansijska istraživanja nemačke ekološke grupe Urgevald.
Gansvind, koja je vodila ovo istraživanje, dodala je da firme u sektoru uglja „nemaju dovoljan motiv za tranziciju sve dok bankari nastavljaju da im ispisuju blanko čekove“.
Studija pokazuje da su banke iz šest zemalja – Kine, SAD, Japana, Indije, Britanije i Kanade, bile odgovorne za 86 posto globalnog finansiranja uglja u pomenutom periodu.
Direktni zajmovi iznosili su 373 milijarde dolara, a japanske investicione banke Mizuho Fajnenšel i Mitsubishi UFJ Fajnenšel, – obe članice neto nulte bankarske alijanse – identifikovane su kao dva najveća zajmodavca. Nijedna firma nije odmah odgovorila na zahteve za komentarom.
Još 1,2 biliona dolara je odobreno kompanijama iz sektora uglja putem davanja garancija. Svih prvih 10 osiguravajućih kuća na listi bile su kineske, a na prvom mestu je Industrijska komercijalna banka Kine (ICBC) sa 57 milijardi dolara.
Institucionalne investicije u kompanije koje se bave ugljem u posmatranom periodu iznosile su 469 milijardi dolara, a na vrhu liste je investicioni fond BlekRok 34 milijarde dolara.
Uporedni podaci za ranije godine nisu bili trenutno dostupni. Druge studije su, međutim, pokazale da ulaganja u ugalj opadaju.
Sektor uglja je odgovoran za skoro polovinu globalnih emisija gasova s efektom staklene bašte. Više od 40 zemalja obećalo je da će prekinuti upotrebu uglja nakon pregovora o klimi u Glazgovu u novembru 2021, mada veliki potrošači poput Kine, Indije i Sjedinjenih Država nisu potpisali dokument.
Prema istraživanju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) sprovedenom prošlog juna, od 2017. godine je otkazano više energetskih kapaciteta na ugalj u koje je investirala Kina nego što je pušteno u rad.
Štaviše, gotovo celokupna međunarodno dostupna finansijska sredstva za razvoj opredeljena su sada na smanjenje ili prestanak ulaganja u električnu energiju na ugalj nakon odluke Kine i G20 da prekinu da podržavaju takve nove projekte u inostranstvu, pokazalo je novembarsko istraživanje Centra za politiku globalnog razvoja Bostonskog univerziteta.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.