Ekolozi: Životna sredina prioritet najvišeg nivoa

KOPAONIK – Srbija bi trebalo da uradi razvojni plan da bismo znali u kom pravcu idemo i u oblasti zaštite životne sredine, rečeno je na panelu „Životna sredina kao prioritet najvišeg nivoa“ Kopaonik biznis forumu.
Ukazano je takođe da je planeta, iako dobija same razvijene tehnologije, sve više zavisna od prirode, od minerala recimo ali i da su njihove kolicine ograničene.
Moderator panela izvršni direktor Beogradske otvorene škole Milorad Bjeletić je podsetio da je u decembru prosle godine otvoren Klaster 4, sa dva poglavlja koja se tiču teme panela, a to su poglavlje 27 posvećeno životnoj sredini i poglavlje 15 iz oblasti energetike.

„Očekujemo da životna sredina bude prioritet, a jedan od ciljeva održivog razvoja, koji je tema ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma je i životna sredina“ rekao je Bjeletić.
Naučna savetnica u Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu Dragana Đorđević je ukazala da smo suočeni sa pristizanjem prljavih tehnologija, da vlada prava rudarska groznica za raznim rudama i da bi Srbija trebalo da više ulaže u nauku iz ove oblasti i da država bude vlasnik tih rudnih nalazišta.
Govoreći o zagađenosti rekla je da ona ne samo sto uništava zdravlje već smanjuje i bruto društveni proizvod.
Posebno je istakla da životnu sredinu valja čuvati jer kako rekla, čisćenje zagađenja je veoma skupo a kada se
toksične supstance jednom puste napolje, više ne mogu da se vrate.
Prema njenim rečima više od 70 odsto ljudi je svesno problelma zagađensoti vazduha, što je velikim delom posledica korišćenja lignita kod nas.
„Dosta je prljavih industrija koje ne prečišćavaju otpadne vode i zagađuju vazduh. Šume ne smemo da diramo, a ono što bismo mogli da radimo, jeste da ostatke iz poljoprivrede koristimo za proizvodnju energije“, navela je Đorđević.
I profesor Mašinskog fakulteta Univerzittea u Beogradu Aleksandar Jovović je ukazao na potrebu donošenja plana razvoja koja bi za oblast životne sredine trebalo da bude bar za 30 do 50 godina.
Direktor regionalne IUCN kancelarije za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju Boris Erg je naveo da relevantni izveštaji pokazuju da prognoze i scenariji nisu dobri, jer kao planeta naginjemo najgorem scenariju a on je da se kriza klimatskih promena, bezbednosti hrane i slično sustizu u jednu veliku krizu.
Kao veoma dobro ocenjeno je usvajanje Zelene agende, ali je i ukazao da svih pet njenih komponenti mora da se primenjuje i o njima razmišlja istovremeno kao o integrisanim sistemima.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.