Kakvi su potencijali za razvoj nautičkog turizma?
BEOGRAD – Agencija za upravljanje lukama zabeležila je ove godine znatan porast obima teretnog saobraćaja na rekama u Srbiji, a do kraja godine očekuje se da će u srpskim lukama biti pretovareno rekordnih 12 miliona tona tereta, rečeno je danas na Okruglom stolu „Definisanje mreža marina na Savi i donjem Podunavlju“ u Privrednoj komori Srbije u Beogradu.
To će predstavljati povećanje od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu koja se smatra rekordnom, rekao je direktor Agencije za upravljanje lukama Vuk Perović.
On je na sastanku u PKS-u rekao da je rečni saobraćaj u ekspanziji i da se na tu oblast sve više obraća pažnja.
Podaci te agencije pokazuju da je što se tiče putnickog saobraćaja, u prvih devet meseci ove godine zabeleženo 1.144 pristajanja kruzera, što je za 16 odsto više nego prošle godine.
Najviše pristajanja kružera, više od 500, zabeleženo je u Beogradu.
Perović je rekao da se u više projekata u narednih nekoliko godina očekuje ulaganje od 204 miliona evra u putnički međunarodni saobraćaj.
Takođe je istakao da postoji veliki potencijali za razvoj marina kao objekata nautičkog turizma i da u toj oblasti ima velikog prostora za saradnju s Privrednom komorom Srbije.
Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koje su stupile na snagu u junu, Agenciji za upravljanje lukama dodeljena je nadležnost utvrđivanja lučkog područja za marine, odnosno pristaništa za posebne namene na vodnom putu namenjena za prihvat, čuvanje i opremu plovila koja služe za rekreaciju, sport i razonodu.
Pored toga, Agencija će izdavati odobrenja za obavljanje lučke delatnosti u marinama.
Perović je rekao da je važno da PKS donese dokumenta kojima će se definisati mreža marina na državnim međunarodnim plovnim putevima za donje Podunavlje budući da je zakon predvideo da za Vojvodinu to čini pokrajinska vlada, i taj postupak već je započet.
Donošenje tog dokumenta biće osnov za uključenje lokalnih samouprava a sve u cilju proglašenje lučkih područja i da bi krenuli u drugu fazu koja se odnosi na definisanje područja i izdavanje licenci, istakao je Perović.
Krsto Paškovic iz Grupacije za nautički turizam Privredne komore Srbije je govoreci o potencijalima nautičkog turizma rekao da Srbija ima prirodno bogatstvo – reke, kanale, jezera, peskare i šljunkare, ali da je to nedovoljno prepoznato.
U Srbiji ima oko 2. 200 kilometara reka i kanala koji mogu biti namenjeni nautičkom turizmu.
Prema nekim podacima, u zemlji ima i oko 100 peskara i šljunkara koji mogu biti nautički objekti i destinacije, rekao je Pašković i dodao da to znači da na svim malim jezerima mogu da postoje pristani, privezi, i nautička aktivnost.
„To može imati veliki nautički potencijal i moglo bi da se uposli dosta ljudi“, rekao je on i dodao da su kadrovi jedan od najvećih problema.
Takođe je rekao da je važna saradnja i kordinacija između nadležnih ministarstava i stručnjaka.
Pašković je rekao da je predlog Grupacije da ubuduće to telo u okviru PKS daje mišljenje i preporuku za svaki nautički objekat koji bude postavljen za razvoj nautičke privrede.
Imajuci u vidu znacaj ove grane saobraćaja i njenu sponu sa turizmom, pozitivne ekonomske efekte i uticaj na razvoj privrede u Srbiji, on je rekao da je važno da se za strane turiste koji bi plovili našim rekama osmisli najbolja komercijalna ponuda.
Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Veljko Kovačević rekao je da bi u narednom periodu marine trebalo da dođu u fokus i da se polako počne sa uređenjem stanja u ovoj oblasti.
On je važnim ocenio saradnju stručnjaka iz ove oblasti i nadležnih ministarstva. Predsednik Grupacije za nautičku privredu i turizam Privredne komore Srbije Petar Đorđević rekao je da pitanje pristaništa mora da se reši i da jos suvek kasnimo sa time.
To bi, istakao je, moralo da se reši ukoliko Srbija pretenduje da privuče na ovaj način još više stranih turista.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.