MMF, EU, IFC podržavaju Srbiju da nastavi sa reformama
BEOGRAD – Srbija je danas spremna da se suoči sa izazovima i nastavkom sprovođenja novih reformi, jer je 2020. godine imala najmanji pad BDP-a u Evropi, a 2021. bila je među zemljama sa najvećim rastom BDP-a, izjavila je danas šefica Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Julia Ustjugova.
Na predstavljanju 14. izdanja Sive knjige NALED-a Ustjugova je rekla da je malo zemalja postiglo takav uspeh, da Srbija danas ima makroekonomsku stabilnost, kao i da će MMF nastaviti da daje podršku Srbiji u njenim naporima da nastavi sa reformama.
Ustjugova je kazala da je Siva knjiga vredna publikacija koja daje detaljne i konkretne preporuke za diskusije na svim nivoima, a u kojima učestvuje i MMF.
„Siva knjiga pokreće promene“, kaže Ustjugova i dodaje da je u toku implementacija dve ključne preporuke NALED-a, a to su e-fiskalizacija i e-fakture.
Objašnjava da će te dve reforme pomoći privredi, da će smanjiti troškove poreskim obveznicima, stvoriti bolju upravu i bolje poslovno okruženje.
Ustjugova navodi da će sve to ukupno uticati na smanjenje sive ekonomije, dodajući da je i za MMF važno da se u Srbiji smanji siva ekonomija.
Između ostalog, dodaje, važno je i kako se sprovode javne nabavke, da se nastavi sa e-upravom, da se pređe na zelenu ekonomiju, kao i da se uveća konkurentnost.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre kaže da će nastavak reformi približiti Srbiju pristupanju EU, ali pre svega stvoriti bolje poslovno okruženje u našoj zemlji.
Ističe da je NALED „igrač koji igra u duhu EU“, navodeći da je najuspešnija reforma koja je sprovedene iz Sive knjige – uvođenje elektornskih građevinskih dozvola.
„Ovogodišnje izdanje Sive knjige u okviru određenih preporuka ima i EU bedž, a preporuke sa tom oznakom ukazuju na njihov značaj za pristupanje EU“, rekao je Žiofe.
Naglasio je da je Srbija postigla dobre rezultate u ekonomskoj i finansijskoj oblasti, a da su za našu zemlju u narednom periodu prioritet – da se unapredi poslovno okruženje, da se nastavi sa digitalizacijom, da se sprovedu socijalne reforme i da se ojača sektor malih i srednjih preduzeća.
Žifore je kazao da će EU pomoći Srbiji u sprovođenju svih tih reformi.
Pred Srbijom su, dodaje, i drugi izazovi, kao što su sprovođenje Zelene agende, borba protiv klimatskih promena, reforma državnih preduzeća, vladvina prava i veća transparentnost.
„Želimo da Srbija postane član EU i imamo interes da vam pomognemo. Mi podržavamo Srbiju i njen ekonomski razvoj i da se u narednim godinama još više unapredi poslovno okruženje“, rekao je Žiofre.
Regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC) za centralnu i jugoistočnu Evropu Ari Naim rekao je da unapređenje u poslovnom okruženju ostaje jedan od prioriteta IFC-a u Srbiji, jer, dodaje, kada su suviše komplikovane administrativne procedure i kada nema transparetntnosti u donošenju odluka to ima svoju cenu.
„Zato su preporuke koje su naši partneri u NALED-u dali od ključne važnosti. Dobro je vreme da Srbija ne samo unapredi, već i da ubrza tempo reformi jer ima jedinstvenu poziciju da bude lider u regionu i da iskoristi mogućnosti u svetu posle kovida“, rekao je Naim.
Naglasio je da je potrebna veća regionalna povezanost.
Naim je istakao da je Srbija napravila veliki napredak po pitanju zelene tranzicije, a to, kako kaže, može da doprinese stvaranju nove vrednosti.
On je poručio da će IFC nastaviti da bude partner Srbije u sprovođenju reformi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.