U BIO4 kampusu menjaćemo tok evolucije

KOPAONIK – Cilj je da Srbija postane novi bioekonomski razvojni hab u Evropi, i da u toj oblasti nadmaši rezutate ostvarene u IKT sektoru, najjačoj domaćoj izvoznoj grani, izjavio je večeras na 29. Kopaonik biznis forumu Nenad Paunović, direktor tima za IT preduzetništvo iz Kabineta predsednice Vlade.

Paunović je na panelu „Srbija kao novi bioekonomski razvojni hab u Evropi“, čiji je bio moderator, podsetio da će Beograd dobiti BIO4 Kampus i postati prepoznatljiva tačka na globalnoj mapi razvoja u oblastima biomedicine, bioinformatike, biotehnologije i biodiverziteta.

Predviđeno je da se u okviru kampusa nalaze Biološki i Farmaceutski fakultet, najmanje pet instituta – IMGGI, Institut za medicinska istraživanja, Institut za multidisciplinarna istraživanja kao i kongresni centar i vivarijum za uzgoj eksperimnetalnih životinja, rekao je on i dodao da će kampus biti ekstenznija naučno tehnološkog parka.

Podsetio da je Srbija dobila tehnološki zamajac 2017. godine dolaskom Ane Brnabić na čelo Vlade, koja je podsećala na stav da samo pobednicka društva idu u susret promenama.

Jelena Begović, direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo govorila je o laboratoriji za sekvenciranje genoma, čiji su osnovi iz Srbije 1986. krenuli u osvajanje sveta.

Počinjemo da utičemo na sopstvenu evoluciju, do sada je tekla prirodnim jasno definisanim smerom, moglo je da se kaže ova vrsta je nastala od ove, ali danas možemo da ubacimo hromozom u bakteriju i napravimo „kat“ i evolucja nema više onaj tok koji je imala, rekla je Begović.
Hromozom ubacen u bakteriju, kako je navela, omogućava da ona raste i umnožava se i daje neviđene mogucnosti, sintetska biologija se može kako je dodala primenjivati na ćelije i tikiva i na krupnije organizme.

Čovek sada može da programira živi organizam, rekla je ona i dodala da bakterija može da bude senzor, da svetli u dodiru sa ekspolizvom ili zagađivačem, a može da bude prevozno sredstvo za lek.

Bakterije, dodaje, postaju fabrike koje će imati ulogu u poljoprivredi.

Može se, kako kaže, ići i u smeru porizvodnje veštačkog mesa, od žive ćelije, što se već radi širom sveta i u Srbiji

I to će brzo doći, možda nam neće prijati, ali naša deca i unucima će to prijati, rekla je ona.

Mogućnosti su, kako je dodala, ogromne čak i u zaštiti životne sredine.

Na panelu su govorili i Džihan Abazović, direktor i suosnivač Vincula Bioteć Group, Milena Argirović, direktorka za reginon kompanije Takeda, Kiren Naido, generalni direktor Zdravlja Leskovac i Branka Rakić naučnik Istraživačko razvojnog instituta za veštačku inteligenciju Srbije.

Abazović je govorio o razvoju i perspektivi bioloških i genskih terapija.

Medicina danas menja osnovne uzuse i postulate, rekao je Abazović koji je podsetio da su stručnjaci do sada razvijali lekove koji su bili efikasni za 80 odsto čovečanstva, a da je sada sve potpuno obrnuto, razvijaju se personalizovani lekovi koji 100 odsto odgovaraju samo jednom čoveku.

Dodao je da u tome pomaže veštačka inteligencija i big data kao i da će Bio4 kampus biti od velike pomoći u pravcu razvoja takve vrste medicine.

Dobrobiti pacijenata i najbolja terapija stizaće na klik, rekao je Abazović i naglasio da je to sadašnjost.

Podsetio je na lečenje matičnim ćelijama
U mogućnosti smo da određene ljudske ćelije genetski reprogramiramo, čime pomažemo da napadaju određene vrste neželjenih ćelija i tumora, rekao je Abazović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.