Lutovac: Pre razgovora o Ustavu, osloboditi medije i stvoriti uslove za fer nadmetanje

Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac izjavio je danas da je, da bi razgovori o važnim političkim pitanjima bili svrsishodni, potrebno promeniti opšti pristup shvatanju politike, osloboditi medije, stvoriti pretpostavke za fer političko nadmetanje, izbaciti etiketiranje iz političke komunikacije, odnosno omogućiti uslove za početak razgovora o sveobuhvatnim političkim i društvenim reformama.

„Bilo bi normalno da se o važnim pitanjima razgovara sa punom posvećenošću i odgovornošću svih relevantnih aktera, ali iskustvo koje imamo upućuje nas na uzdržanost“, ocenio je Lutovac u razgovoru za Betu.

On je ocenio da je vladavina prava u Srbiji danas u dubokoj senci jednog čoveka.

„On se nameće kao vrhovni društveni arbitar u svim sferama društva. Nasuprot tome, nama je potrebna demokratska politička zajednica vladavine prava u kojoj se poštuju ljudska prava i demokratske procedure, u kojoj je svaka grana vlasti efektivno ograničen“, naveo je on.

Demokratska stranka nedavno je predstavila neophodne promene Ustava u oblasti pravosudja. Lutovac je naveo da je DS platila političku cenu za neuspešnu reformu pravosudja a da je najbolji način da se DS iskupi i „da punom snagom stane iza reforme koja će unaprediti pravosudje, a samim tim i pokrenuti temeljne promene u društvu“.

„Predlog ustavnih promena u oblasti pravosudja koji je sačinio Politički savet DS-a usmeren je, izmedju ostalog, i na otklanjanje političkog uticaja na provosudje. Tim Predlogom predvidjeno je isključenje izvršne i zakonodavne vlasti iz postupka izbora i unapredjenja sudija i tužilaca. Takodje, Predlogom je predvidjena konstitucionalizacija uslova za razrešenje sudija i dosledno garantovanje stalnosti sudijske funkcije – ukidanjem prvog izbora na tri godine“, objašnjava Lutovac.

On objašnjava da promene predvidjaju da se iz Visokog saveta sudstva izuzmu nosioci političkih funkcija: ministar nadležan za pravosudje i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine.

Predlogom DS-a se nadležnost za izbor sudija isključivo poverava Visokom savetu sudstva, a taj organ bira i predsednike sudova opšte i posebne nadležnosti, po pribavljenom mišljenju opšte sednice toga suda.

„Isključivanjem ovih postupaka iz nadležnosti Narodne skupštine dodatno se depolitizuje sudstvo. Iz Ustava od 2006. zadržano je da Visoki savet sudstva odlučuje o prestanku sudijske funkcije. Jemčeći finansijsku nezavisnost sudstva Predlogom se predvidja da Visoki savet sudstva daje saglasnost na sudski budžet koji se ustanovljava u okviru budžeta Srbije“, rekao je Lutovac.

Kada je reč o Državnom veću tužilaca, koje je pandan Visokom savetu sudstva, DS predlaže da se nadležnost za izbor Republičkog javnog tužioca, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, kao i za izbor zamenika javnih tužilaca u drugo ili više javno tužilaštvo poverava isključivo Državnom veću tužilaca.

Lutovac ističe da je pored ustavnih promena u oblasti pravosudja nephodno je neke odredbe izbaciti, neke izmeniti ili dopuniti, a neke bi trebalo uneti u Ustav.

„Prilikom ustavnih promena trebalo bi razmotriti i uvodjenje u Ustav institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Takodje, bilo bi važno preformulisati odredbu o potvrdjenim medjunarodnim ugovorima i uskladiti je sa evropskim standardom“, kaže on.

Lutovac navodi i da način opoziva predsednika Republike nije u skladu sa načinom njegovog izbora.

„Potrebno je razgovarati i o tome da se gradonačelnici biraju neposredno i da se opštinama omogući veći prostor za samoupravu. Trebalo bi preformulisati neprimerene odredbe poput one da svako može slobodno da odlučuje o radjanju dece itd… Tu je i set odredbi koji bi se odnosio na Evropsku uniju: od pravnog osnova članstva i prenošenje ustavnih nadležnosti, učešća u institucijama EU, preko važenje prava EU u Srbiji do prava gradjana po osnovu članstva u EU“, naveo je on.

Predsednik političkog saveta DS naveo je i da su legitimna pitanja za raspravu su i ona medijski najprisutnija – prembula i broj poslanika u parlamentu.

„Ta pitanja, ako se instrumentalizuju dobijaju potpuno drukčiju svrhu i političku upotrebnu vrednost. Ustavne promene tek su okvir za promenu loše uredjenog društva. Manje je važno koliki ćemo imati broj poslanika od toga da li ćemo se dobiti ustavni okvir za nezavisno pravosudje. Isto tako, za naš odnos prema Kosovu manje je važna preambula od člana 182 stav 2. Ustava gde se nalaže da se uredi suštinska autonomija posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidjenom za promenu Ustava“, zaključio je Lutovac.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.