U Francuskoj ฤe danas biti obeleลพen drลพavni praznik, Dan pada Bastilje, tradicionalnom vojnom paradom u ฤuvenoj aveniji Jelisejskih polja u Parizu, preneli su tamoลกnji mediji i dodali da ฤe parada biti odrลพana u svetlu pojaฤanih mera bezbednosti zbog nestabilnosti u svetu.
Praznik ove godine ฤe istaฤi strateลกku solidarnost Francuske sa njenim meฤunarodnim partnerima. Ove godine je Indonezija zemlja gost parade, preneo je list Parizijen (Le Parisien).
Povodom 75. godiลกnjice uspostavljanja francusko-indoneลพanskih diplomatskih odnosa, impresivan odred indoneลพanskih oruลพanih snaga otvoricฬe paradu na u aveniji Jelisejskih polja.
„Taj simboliฤni gest ilustruje vitalnost strateลกkog partnerstva u Indo-Pacifiku, zasnovanog na zajedniฤkoj posvecฬenosti multilateralizmu i meฤunarodnom pravu“, ocenio je francuski list.
Ministar unutraลกnjih poslova Bruno Retajo (Retailleau) rekao je da ฤe biti rasporeฤeno 65.000 pripadnika snaga bezbednosti ลกirom Francuske, a u samom Parizu oko 11.500, preneo je list Mond (Le Monde).
Pariska policijska prefektura oฤekuje u Parizu oko 60.000 graฤana za vreme vojne parade, dok ฤe uveฤe od 21.00 biti odrลพani koncerti, a oko ponoฤi ฤe biti organizovan i vatromet kod Ajfelove kule, kao i u mnogim gradovima Francuske.
Predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) izjavio je sinoฤ da „sloboda nikada nije bila toliko ugroลพena“ od kraja Drugog svetskog rata 1945. godine kao ลกto je sada i „nikada mir na evropskom kontinentu nije u tolikoj meri zavisio od trenutnih odluka“.
„ลฝivimo u trenutku previranja. Odavno smo shvatili njegovu neizbeลพnost“, rekao je Makron u svom tradicionalnom obracฬanju oruลพanim snagama uoฤi Dana pada Bastilje.
„Nikada ranije mir na naลกem kontinentu nije toliko zavisio od naลกih trenutnih odluka“, dodao je Makron navodecฬi posebno „imperijalizam i sile aneksije“ poput Rusije, koja je pokrenula rat protiv Ukrajine u februaru 2022. godine.
Dan pada Bastilje ฤe veฤeras biti obeleลพen i u rezidenciji Ambasade Francuske u Beogradu gde ฤe biti prijem na kojem ฤe govoriti otpravnik poslova ambasade Fati Akal (Fatih Akcal).
Praznik se slavi se u znak seฤanja na ruลกenje Bastilje, zloglasne pariske tvrฤave – zatvora, 14. jula 1789. To je bio jedan od kljuฤnih trenutaka Francuske revolucije.
Pad Bastilje predstavlja simbol jedinstva nacije i kraja apsolutistiฤke monarhije. Posle toga, 26. avgusta 1789, usvojena je Deklaracija o ljudskim i graฤanskim pravima. Tom deklaracijom su kasnije utemeljene francuske nacionalne vrednosti – sloboda, jednakost i bratstvo (Liberte, Egalite, Fraternite).
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com